Чак и у време великих несташица у Совјетском Савезу деца готово никада нису била без слаткиша који су родитељи често и радо куповали, јер је био јефтин, сматрали су га корисним и продавао се у апотеци. То је хематоген.
На први поглед у тој штанглици нема ничег посебног, изгледа као обична чоколада у „златном“ омоту. Мирис и укус ваниле допадају се како одраслима, тако и деци. Сам назив чоколадице значи крвотворан, који „ствара крв“, а њен основни састојак је албумин, односно протеин крвне плазме крупне рогате стоке.
Многе странце чуди да од крви могу да се праве слаткиши.
Варате се ако мислите да деца у Русији не знају од чега се чоколадице праве. Сви они знају да су то грицкалице од крви.
Измислили су их у Швајцарској 1890. године. Правиле су се од крви бикова и жуманца и звале Гомелов хематоген. У Совјетском Савезу та рецептура коришћена је за превенцију анемије код деце и као додатак исхрани бораца Црвене армије, између осталог приликом опоравка после рањавања. Домаћа производња почела је двадестих година прошлог века. У Другом светском рату био је укључен у војнички оброк и то у облику чоколадица.
Често се производио у месној индустрији, у којој је крв отпад. Међутим, могао је да се купи само у апотекама, чиме је добијао на значају.
Валентина из Санкт Петербура сећа се да јој је у детињству хематоген преписивао лекар, јер је имала низак ниво хемоглобина. „А ја сам послушно узимала све што су ми давали“, каже она. „Иначе, поједем га и данас, једном у неколико месеци.“ Исто каже и Московљанка Марија. „И сама га дајем деци.“ Иначе, хематоген се раније препоручивао трудницама и дојиљама ради превенције недостатка гвожђа.
Како је у Совјетском Савезу било прописано, у саставу хематогена осим албумина морало је да буде и кондензовано млеко, шећер, глукозни сируп и ванила. Данас су у продаји чоколадице најразличитијих укуса, обогаћене витаминима Б и Ц, уз додатак орашастих плодова, сувог воћа и чоколаде. Могу се наћи на простору готово свих бивших совјетских република, од Украјине до Литваније, и чак у Европи и Америци. У Русији хематоген производи око петнаестак компанија, а из апотека преселио се у обичне супермаркете. По речима произвођача из Новосибирска после распада Совјетског Савеза многи месни комбинати престали су да производе албумин, па сада морају да га набављају из иностранства.
Процес производње траје око 24 сата, сви слатки састојци мешају се на високој температури, док се албумин додаје када се маса охлади, да се крв не би згрушала. Чоколадице се обликују наредног дана.
Многи Руси данас су скептични по питању користи од хематоген чоколадица, јер лековитог албумина у њима има само око пет одсто. Остали слатки састојци нису неопходни организму. Кондензовано млеко, заправо, чини трећину састојака, а чист шећер половину. Како је на таласима радио станице „Говорит Москва“ рекла гастроентеролог Татјана Бандурина, слатка храна доводи до поремећаја функције гастроинтестиналног тракта и алергија као последице.
Осим тога треба упамтити да се гвожђе тешко апсорбује у комбинацији с кафом, чајем и млечним производима, па је замена слаткиша хематогеном бесмислена. Лекари одраслим особама саветују највише једну до две чоколадице хематогена дневно с тим да га схвате као десерт. А гвожђе је много боље уносити из меса.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
