Климатолози предвиђају: Глобално отопљавање натераће људе да похрле у Сибир

Повећање просечне годишње температуре учиниће климу у Сибиру до 2080. године мање суровом и далеко приступачнијом за живот људи, констатовали су руски и амерички климатолози у тексту објављеном у часопису Environmental Research Letters.

У том случају, уколико ефекат гасова стаклене баште не буде заустављен јануарске температуре у Сибиру порашће за девет степени Целзијусових, јул ће бити топлији за 5,7 степени, а ниво падавина виши за 140 милиметара. Клима ће постати блажа, а површина вечно смрзнутог тла смањиће се до 2080. године за 25 одсто, приметила је Јелена Парфенова из Института за шумарство Сибирског одељења Руске академије наука у Краснојарску.

Арктик заједно с планинским глечерима остаје један од најосетљивијих региона у погледу глобалног отопљавања. У последње време просечне годишње температуре у Заполарју већ су порасле за шест до седам степени. По мишљењу научника, у будућности отапање арктичког леда знатно ће утицати на циркулацију струја и довести до неповратних промена климе на Земљи у целини.

Као кључни показатељи отопљавања узимају се две појаве, померање климатских појасева, и у складу с тим, миграција представника флоре и фауне, као и промене везане за долазак годишњих доба, навели су научници. Како су истакли, недавно се показало да је на руском и канадском делу Арктика пролеће дошло две-три недеље пре времена, а темпо топљења пермафроста и брзина повлачења ледника практично су удвостручени.

По речима Памфилове и њених колега, ти процеси одразиће се врло негативно на функционисање већ постојеће арктичке инфраструктуре, а могли би и да доведу до озбиљних поремања у екосистемима.

С друге стране, климатске промене, како се у тексту наводи, могле би прилично да олакшају живот људи, тако што ће зиме постати мање оштре, а земљиште плодније и приступачније за обраду. Тако би подручја у Источном Сибиру, на Далеком истоку, Аљасци и канадском Арктику могла да буду далеко привлачнија за људе, него јужни делови, на којима ће се усталити врелина и суше.

Зато су руски и амерички истраживачи покушали да предвиде промене живота у азијском делу Русије. У ту сврху применили су актуелне климатске моделе, као и два главна сценарија развоја догађаја које је развио Панел Уједињених нација за климатске промене.

Научници су поред тога у помоћ позвали социјално-географске мапе Сибира и Далеког истока које су израдили совјетски географи и економисти. Како истичу главна одлика ових терена је да на њима нема подручја са "повољним или «најповољнијим» климатским условима.

Међутим, они ће се појавити, чак и ако емисија гасова стаклене баште буде максимално заустављена. На тај начин густина насељености у азијском делу Русије могла би да буде петоструко повећана, као и привлачност тих подручја, а површина рејона, апсолутно непогодних за живот, смањена на половину.

Уколико међународна заједница не би успела да заустави повећање емисије гасова стаклене баште, клима у Сибиру и на Далеком истоку биће још повољнија. Према научним предвиђањима у том случају погодна за живот била би трећина тог подручја.

Азијски део Русије засада остаје једно од најхладнијих места на планети Земљи. У будућности када клима буде топлија и земљиште ће постати много плодније и пружити могућност за живот. Међутим, у овом тренутку ни у Сибиру, ни на Далеком истоку нема потребне инфраструктуре која би утицала на бржи развој нових подручја, закључио је климатолог.

Прочитајте такође: У Русији пронађено решење за глобално загревање

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!