Језиве последице глобалног отопљења: Да ли је Русија у опасности?

У Русији постаје све топлије, и то је лоша вест, кажу званичници Министарства природних ресурса и екологије РФ. Недавно је светлост дана угледао извештај Владе РФ о стању природне средине у коме се наводи: „У периоду 1976-2017. температура у Русији је расла брже него у просеку на планети. Просечна годишња температура у свету је порасла за 0,18, а у Русији за 0,45 степени Целзијуса”.

Другим речима, глобално отопљење је сурова стварност у целом свету, али се оно у Русији одвија брже него у другим земљама. Због чега је тако?

Више није толико хладно

„То се дешава у северним земљама, тачније у Русији и Канади“, изјавио је у интервјуу Владимир Чупров, руководилац енергетског програма организације Greenpeace Russia. „Све земље на северу примећују последице глобалног отопљења брже него земље екватора и тропских региона јер се пермафрост (трајно смрзнуто тло) на северу полако отапа“.

DPA/Vostock-Photo

У Русији (и Канади) су зиме пре пола века биле много оштрије. Зими се температура често спуштала до -40 и -50 степени Целзијуса сваке године, рекао је Чупров. Зоне са екстремним хладноћама и даље постоје, али се општа слика променила – данас се температура зими ретко спушта испод -30 степени Целзијуса.

Последице

Рекло би се да је добро што ће једна од најхладнијих земаља на свету најзад постати мало топлија. Међутим, није тако. И функционери и научници се слажу да ће промена климе изазвати (и већ је изазвала) много проблема у Русији. Отопљавање значи да ће бити више падавина и тако ће клима постати влажнија и непредвидљивија.

Стојан Васев/TASS

Министарство природних ресурса и екологије објавило је списак могућих последица промене климе и тај списак би могао бити још дужи. „Зграде, путеви и остала инфраструктура ће брже дотрајати због деформација услед промена температуре и влаге. Веће падавине ће вероватно допринети бујању река и покретању клизишта, што ће проузроковати потапање и уништење обалске инфраструктуре.“

Овакав сценарио посебно прети јужној и источној Русији, каже се у саопштењу.

Нејасна садашњост, језива будућност

Све се то може догодити у блиској будућности, кажу експерти. Заправо, то се већ догађа. „Од 1990. до 2010. године број опасних природних појава је четвороструко порастао. Растао је отприлике 6-7% годишње“, рекао је 2016. године за лист „Российская газета“ бивши министар природних ресурса Сергеј Донски.

Према подацима Донског, Русија сваке године због еколошке штете губи 4-6% бруто домаћег производа.

Чупров наглашава да се ситуација може погоршати захваљујући лаганом отапању пермафроста.

„Ми имамо хиљаде километара гасовода. И ти гасоводи и нукларна електрана на Чукотки налазе се у регионима пермафроста“, рекао је Чупров. Отопљењем у тим регионима повећава се и вероватноћа индустријских хаварија које могу имати и велике еколошке последице. Природа не познаје државне границе, тако да ће све што се дешава у Русији утицати и на свет у целини, истакао је Чупров.

Ко је крив?

Артур Лебедев/TASS

И у Русији, као и другде, воде се жустре дискусије о томе да ли су људи изазвали промену климе. Скептици инсистирају да човечанство не може тако снажно утицати на планету, те да се клима вероватно мења из неких природних разлога, а можда је то и обична обмана.

„Доктрина глобалног отопљавања није наука него идеологија. То је идеална идеологија за глобалистичку бирократију која жели све да контролише“, пише новинарка Јулија Латињина у листу „Новая газета“.

Међутим, већина научника се не слаже са таквим ставом. „Засада је науци познат само један фактор који утиче на климу у глобалним размерама. То су гасови који изазивају ефекат стаклене баште. На пример, метан, азотсубоксид, и пре свега угљен-диоксид. Током прошлог века ниједан гас није тако интензивно избациван у атмосферу кроз издувне гасове као угљен-диоксид“, каже Александар Сергејев, научни новинар и члан Комисије за борбу против псеудонауке.

Енергија и екологија

Као што је познато, руде које служе као гориво ваде се из земље уз ослобађање штетних супстанци које убрзавају глобално отопљење. Према Чупровљевим речима, постоје два могућа начина борбе против глобалног отопљења: то је смањење количине издувних гасова који се избацују у атмосферу, што се постиже преласком на изворе енергије који се могу рециклирати, или прилагођавање неизбежним променама.

„У овом тренутку се и Русија и свет, по свему судећи, опредељују за другу варијанту“, рекао је Чупров. „Русија је на четвртом месту на листи земаља по количини угљен-диоксида који се избацује у атмосферу, што је око 5% укупног ослобођеног угљен-диоксида“.

То је још увек далеко иза Кине која избацује око 30% и САД које избацују око 15% овог гаса. Све то није добро за климу.

Ако велике интернационалне компаније не уведу озбиљне измене, кроз пар деценија ћемо живети у сасвим другом и далеко опаснијем свету.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!