Председник Доналд Трамп је у среду као „невероватно занимљиву вест“ најавио да ће у паради 4. јула, коју он одавно планира, учествовати и руски ловци Су-24 који ће прелетети изнад Вашингтона, саркастично пише амерички аутор Енди Боровиц у својој хумористичкој рубрици у часопису New Yorker.
У овом случају сатира уопште није далеко од стварности. Наиме, у августу 2017. године руски војни авион је фактички прелетео изнад главног града САД, фотографишући Капитол Хил и Пентагон.
Тај догађај је шокирао америчку јавност, али све је то било у оквирима Споразума о отвореном небу који су потписале и ратификовале 34 земље, укључујући Русију и САД.
Споразум о отвореној шпијунажи
Споразум о отвореном небу омогућава земљама потписницама да шаљу војне осматрачке авионе у земље других потписница, и да лете изнад њихових територија. Наравно, заузврат и саме морају пружити другим земљама такву могућност на својој територији.
Reuters
Тај споразум је први пут предложен 1955. године, усред Хладног рата, са циљем да се подигне ниво транспарентности између САД и Совјетског Савеза. Тада је предлог одбијен. САД и Русија (као наследница Совјетског Савеза) ратификовале су споразум тек 2002. године.
„Од тада су обе земље извеле преко 1.200 међусобних осматрачких летова“, истакао је Виктор Литовкин, војни аналитичар агенције ТАСС.
Он је објаснио да свака земља унапред одређује путању лета изнад војних база и војних објеката друге земље, а такође доставља списак комплетне фотографске и видео-опреме коју ће користити током тог лета.
„Затим обе земље преговарају о детаљима лета, а након пар месеци се најзад догоди то ’чудо’. Летови су увек транспарентни. Сви знају шта могу да очекују од друге стране“, рекао је експерт.
Проблематичне чињенице
„Данас су Русија и САД доспеле у ћорсокак по питању овог споразума, јер захваљујући драстичном технолошком развоју од почетка 2000-их савремена оптика и електроника омогућавају добијање много оштријих и квалитетнијих фотографија и детаљнијих информација о војним базама и активностима“, истакао је професор Академије војних наука Вадим Козјуљин.
Дмитриј Жердин/Википедија
Према његовим речима, САД не дозвољавају Русији да користи свој најновији авион Ту-204 са осматрачком опремом нити желе да опреме своје осматрачке авионе најновијим фотографским и видео-уређајима.
„За добијање потребних информација њима није потребно осматрање из ваздуха. Они их добијају помоћу сателита који лете око целог света. Ако у своје авионе поставе бољу опрему и исто то омогуће Русији, онда ће Москва имати и боље информације, а Американци, наравно, то не желе“, додао је експерт.
И поред тога, Споразум о отвореном небу може подстаћи потписнице да прошире зоне осматрања у будућности. На пример, он омогућава летове изнад еколошки угрожених подручја као и мониторинг територија и дејстава у зонама мировних операција ОЕБС-а.