Трогодишња Соња родила се са расцепом усне и непца. Међутим, ко то не зна готово је немогуће да ишта примети. Девојчица изгледа и говори као свако друго нормално дете. Њени родитељи су све донедавно мислили да нема помоћи. У Русији уклањање ове аномалије хируршким путем препоручује се тек од пете године, међутим у Новосибирску постоји хирург који операције ради и петомесечним бебама. „Ствар је у томе што са пет месеци код одојчета већ почиње да се формира говор, и расцеп дотле треба уклонити, како би се код детета избегло поновно учење, каже максиофацијални хирург Михаил Колибелкин из дечје болнице за хитну помоћ. Овај лекар већ више од тридесет година помаже деци попут Соње, са разним деформитетима на лицу, а најчешће са урођеним расцепом усне и непца, такозваним „зечјим уснама“. Таквих случајева годишње има између седамдесeт и осамдесет.
Кирил Кухмар/ТАСС
Али овај искусни хирург и за време годишњег одмора наставља да ради. У друштву лекара из међународне хуманитарне организације „Оперција осмех“ он путује по руским регионима и одлази у иностранство, како би бесплатно оперисао децу и тинејџере.
„У лекара се гледа као у бога“
„Операција осмех“ чији је циљ пружање помоћи деци с деформитетима различитог степена основана је 1982. године у Сједињеним Америчким Државама, а у Русији је са радом почела 1995. године.
„У Новосибирск су долазили хирурзи из Америке, како би проверили колико су лекари квалификовани. Они су прво пратили моје интервенције у сложеним случајевима, а онда су ме позвали у свој тим“, каже доктор Колибелкин који је отада помогао хиљадама деце у Русији и иностранству. Оперисао је у Кенији, Индији, Мароку, Кини и Јордану.
Павел Кузмичов
Руска деца ионако хируруршке интервенције не плаћају, али нема у свим регионима стручњака који би могли да ураде такве операције на лицу, каже Колибелкин који је у ово време прошле године, одмор провео на Алтају, примајући децу из целе републике. У добротворну акцију били су укључени још и лекари из Минска и Иркутска.
„У иностанству такве операције не плаћа држава. Ми долазимо у земље у којима би родитеље захват могао да кошта хиљаде долара, али их ми не наплаћујемо“, каже руски доктор.
Павел Кузмичов
Овакве добротворне акције често су једина могућност да се дете оперише, онда када родитељи нису у могућности да је плате. „Тако смо у Гуангџоу, рецимо, радили на клиници за традиционалну кинеску медицину. Болница је била велика, попут наших регионалних, али је имала само два одељења у којима се раде хируршке интервенције, док је пацијената било веома много, негде око 360. За пет дана оперисали смо 240 људи на девет операционих столова, од којих је било опремљено само четири или пет. Ја сам оперисао децу на обичном равном столу, седећи на столичици која се окреће, само су ми спустили неку светиљку. Свака операција траје од сат до сат и по времена, а ми смо сваког дана проводили по десет до дванаест сати у сали. У зависности од тога колико су компликоване, такве операције у Кини коштају од хиљаду до три хиљаде доларa“.
Павел Кузмичов
„Оваквих као ја, има на хиљаде“
Михаил каже да учешће у поменутим међународним акцијама пружа могућност да се одређена земља види не само са лепше туристичке стране, већ и да се упозна са конкретним људима и њиховим свакодневним животом и проблемима. На питање није ли се уморио од толико операција у континуитету, Колибелкин одрично одговара. „Више се уморим кад ништа не радим. Током операција на неки начин улазиш у потпуно другу димензију, не региструјеш ни време ни простор. Овај посао је моја судбина и мој живот“.
У Новосибирск, на консултације с доктором долазе деца из многих региона у земљи, али он себе не сматра изузетним, истичући да у болници ради много добрих лекара. Ипак, 2018. године постао је лекар године у региону.
Павел Кузмичов
„Како могу да доживљавам себе као најбољег? Знате ли колико има оваквих као ја? На хиљаде“, каже Кoлибелкин. „Колико је само лекара, који раде тако компликоване операције, као што је рецимо пресађивање органа? Свеједно, признање колега ми је изузетно драго. То је камен међаш у мојој тридесет две године дугој каријери“.
Докторов син Константин такође је дечји хирург. „Он је моја десна рука. Знам да у мом одсуству посао неће стати, добијам достојну замену“. Константин је и сам искусни лекар, признан и у иностранству. Попут оца придружио се „Операцији осмех“, путује по свету бесплатно оперишући, па је тако два пута боравио на Филипинима и у Индији.
Павел Кузмичов