Данас се свуда могу видети трагови боравка совјетских трупа, и они су „уклети“ јер није могуће избавити се од њих, пише немачки таблоид Bild.
„После повлачења трупа нама су остале на располагању касарне које заузимају 300 хектара земље. Ми смо их срушили и посадили шуме, изградили соларну електрану. Све преостале развалине се чувају као историјски споменици“, објашњава руководилац једне немачке комуне Ралф Хензел.
Комитет за очување споменика Немачке се нада да ће поменути објекти бити обновљени али није јасно ко треба тиме да се бави, скреће пажњу таблоид. Са друге стране, како је изјавио градоначелник Кенигсбрика, један део развалина не може да се руши по закону о очувању споменика, а други део је лична својина која чека да буде реновирана или се налази на територији резервата.
Поред тога, за рушење тих „бетонских џинова“ и чишћење терена једноставно нема новца, закључује Bild.
На територији Немачке привремено је била размештена Западна група армија. У питању је оперативно-стратешко-територијални контингент Оружаних снага Руске Федерације који је до марта 1992. године припадао Оружаним снагама СССР-а.
У септембру 1990. године су немачки канцелар Хелмут Кол и председник СССР-а Михаил Горбачов потписали споразум којим се регулише боравак трупа и њихово повлачење. Споразум је подразумевао да све совјетске трупе размештене на територији Немачке морају напустити ову земљу од краја 1990. до 1994. године.
После распада СССР-а указом председника Совјетске Русије (РСФСР) од 4. марта 1992. године Западна група армија је прешла под јурисдикцију Руске Федерације и обавезала се да повуче трупе. Повлачење је окончано 31. августа 1994. године.