Професорка открива: Зашто Руси уче српски, а Срби руски језик?

Предајем српски језик од 2007. године али питање постављено са иронијом ко и зашто уопште учи српски чујем још од мојих студентских дана, пише Јулија.

Мој колега, студент немачког језика узима уџбеник српског и чита:

„Ја се зовем Иван. Живим у Београду. Ја сам студент.“

„И шта је ту Русима нејасно? Ово је само другачији руски језик. Мислиш ли да ће ово некоме бити занимљиво“, питао ме је тада колега, а исто питање ми постављају и данас.

А мој одговор је: да, мислим!

Српски језик је Русима потребан и занимљив и предавачи имају посла напретек

Ко су ипак ти Руси који се тако интересују за српски језик? Покушаћу да вам испричам. Од почетка 2000-их година портрет типичног руског ученика српског језика се мењао. Али кренимо редом.

Крајем деведесетих - почетком двехиљадитих српски су учили прави заљубљеници у Југославију и само „загрејани“ студенти славистике. Јер професија слависте србокроатисте није била популарна у поређењу са другим одељењима филолошког факултета. Славистику су уписивале само романтичне душе. Ево шта о тим временима каже Вјачеслав Чарски, 1999. студент Филолошког факултета а сада познати стручњак балканиста, аутор уџбеника српског језика.

„Због тужних вести о НАТО бомбардовању Србије и Црне Горе 1999. некако и није искрсавало питање избора језика. Посећивао сам припремне курсеве Филолошког факултета МГУ у октобру 1998, мислећи да ћу уписати италијански или енглески језик. А у марту 1999. сам погледао и остале варијанте и одмах изабрао српски. Руси су тада били јако забринути због догађаја у Југославији и саосећали су са Србима.“

Бизнисмени. Моји први ученици 2005. па и даље до 2014. су били људи који су куповали некретнине у Црној Гори и често тамо одлазили на одмор. Било је то време „црногорског бума“. И богати Московљани нису желели да буду само гости, равнодушни туристи, већ су налазили време за учење српског језика

Практични исељеници. Време је пролазило, ко је могао и хтео већ је купио кућу или стан у Црној Гори и научио језик. Људи су почели да обраћају пажњу на суседну Србију. Море можда и нема, али то је европска земља где се веома добро односе према Русима, а и цене кућа и станова нису велике. Српски језик су почеле да уче породице спремне да се заувек преселе у Србију.

Заљубљене девојке. Ако се горепоменуте категорије мењају у зависности од политичке и економске ситуације, једна група људи је вечита. Да, заљубљени! Увек је било девојака које су се заљубљивале у српске или црногорске момке, удавале се и училе страни језик због вољеног човека. Иначе, по правилу то су најталентованије ученице, јер њихова мотивација је најјача. А занимљиво је још и то да сам за све време колико предајем српски имала само једног руског ученика заљубљеног у Српкињу.

Јулија Сопиљњак

Посао у Црној Гори. Мања категорија људи учи српски језик због посла. Ипак Балкан је место за одмор и задовољство, а не за посао. Али имала сам и ученике који су учили српски због остваривања професионалних циљева. На пример, отац бизнисмен дао задатак сину да развија бизнис у Србији; девојка нашла добар посао у српској фирми; сарадници московске компаније „српског порекла“ одлучили да колективно иду на часове српског; девојке инструктори плеса желе да држе часове у Црној Гори на српском језику; девојка побегла из немирног Донбаса и нашла посао у Србији итд.

Категорија – Бог те пита зашто ови уче српски? Још једну повећу категорију чине људи који нису у стању да дефинишу своје мотиве али уче. Одговор на питање зашто српски звучи отприлике овако: А што да не? Не знам ни сам/сама. Волим Балкан и крај приче. Срби су нам блиски. Учим српски да бих боље схватио/схватила одакле ми потичемо, итд. 

Увек је било људи очараних српском музиком, храном, историјом, традицијама. Имала сам чак ученика који је учио српски због лика Нико Белић из игре Grand Theft Auto IV!

А каква је ситуација са руским језиком у Србији?

Да ли Срби уче руски и зашто? Овим се питањем бавила моја колегиница у Београду Драгана Васиљевић. Ево резултата њеног истраживања „Мотивација учења руског језика у Београду“.

Србе мотивише нешто друго. Руски језик је светски језик, језик међународне, пословне комуникације, језик великог и важног дела светске књижевности. Учење руског није егзотика већ развој, нове могућности. У Србији те нико неће питати да ли је истина да учиш руски, као што су мене питали да ли је истина да учим српски као да сам ненормална.

„Руски језик ми се допада“, одговорило је 76 одсто посетилаца курсева руског језика у Београду. 56 одсто испитаника Драгане Васиљевић је рекло да верује да ће им знање помоћи у каријери и заради. Међу разлозима је била и жеља да се студира у Русији, интерес према руској култури и братској земљи, рођаци у Русији. Једна моја колегиница Српкиња на питање зашто воли Русију одговара: „Лично за мене Русија је братска земља. Пуно ми значи што могу да уђем у било коју цркву и да се осећам као код куће, јер Срби и Руси су браћа по вери“.

Оригинал текста можете прочитати на сајту serblang.ru

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!