Има ли Русија своју Грету Тунберг?

AP
Покрет „Петком за будућност“ у Русији је надахнут наступом шведске ученице, али се по размерама не може поредити са таквим покретима у САД, Аустралији или Западној Европи. Па ипак, широм Русије има младих људи који скрећу пажњу на веома брзе климатске промене.

Аршак Макичјан је 25-годишњи виолиниста који је управо завршио престижни московски државни конзерваторијум. Као млади активиста он је свестан да не може спасти свет помоћу виолине. Прошлог викенда је истекла 28. недеља његовог непрекидног штрајка са захтевом да се предузму хитне мере поводом климатских промена. Сваког петка, почев од Глобалног штрајка за климатску будућност, Аршак у знак протеста стоји сам усред Пушкиновог трга у центру Москве.

Аршак Макичјан

Први дан Глобалне седмице за будућност (20-27. септембар 2019) око четири милиона људи у 150 земаља је изашло на улице. Тако је организован до сада највећи глобални климатски штрајк са захтевом да се предузму хитне мере у вези са променом климе. Један од кључних покрета овог штрајка је „Петком за будућност“, познат и као Школски штрајк за климу који је у августу 2018. отпочела девојчица из Шведске, сада врло позната Грета Тунберг. Сада се њено име прочуло у целом свету. Надахнути Гретиним примером, ђаци и студенти широм света почели су да беже са часова одређеним данима и да захтевају да енергија буде потпуно чиста, а да фосилно гориво остане тамо где је сада, тј. у земљи.

Климатски штрајкови последње недеље су били највећи досада, али у Санкт Петербургу се окупило само 100 младих људи. У Москви и Новосибирску их је било још мање (око 30-40), саопштио је портпарол покрета Greenpeace за Русију Константин Фомин. Број учесника јесте мали, али се бар може рећи да Аршак Макичјан више није сам. Он је сада постао нека врста „руске верзије“ Грете Тунберг јер је инспирисао омладину у Иркутску, Калињинграду, Курску, Новосибирску, Нижњем Новгороду, Сочију и другим градовима Русије да изађу и захтевају чисту и безбедну будућност у којој ће моћи да се живи.

„Престаните да скривате истину“

„Главни проблем у Русији је у томе што у медијима нема много информација о климатској кризи, као ни о омладинским покретима какви су ’Побуна против изумирања’ и ’Петком за будућност’“, изјавио је Аршак за портал Russia Beyond.

Ирина Козловских, стручњак пројекта „Нулти отпад“ покрета Greenpeace за Русију, такође сматра да се једна од највећих препрека за развој овог покрета у Русији састоји у томе што јавност није добро упозната са узроцима и последицама глобалног загревања.

„Према последњим истраживањима, еколошко питање је један од три проблема који највише брину многе грађане русије. Са друге стране, већина грађана Русије најчешће своди еколошке проблеме на питање депонија и квалитета ваздуха... У појединим деловима Русије је велики проблем и изградња погона за спаљивање отпада. Већина руских грађана и даље доживљава промену климе као некакву апстракцију чије последице је тешко измерити у свакодневном животу. Када људи у Русији чују фразу „еколошка катастрофа“, они замишљају торнадо, тајфун, шумски пожар, итд. Промена климе је нешто што се дешава постепено. Како протиче време све више осећамо последице, али се ништа не предузима“, објашњава Ирина.

Аршаково очајање због тога што у Русији тим поводом нико ништа не предузима убрзо је прерасло у чврсту одлуку да он сам нешто предузме у овој ситуацији и да у својој земљи скрене пажњу на дубину ове глобалне кризе. „Сада је најважније престати са скривањем истине и објаснити колико је ситуација са климом озбиљна и ванредна. Чим народ сазна истину наћи ћемо решење, заједно“, каже он.

Битка за климу и за своја права

По речима Чингиса Балбарова, координатора друштвених мрежа у WWF за Русију, руска омладина се све интензивније бори за појаве као што су чист ваздух и чиста вода, и то у оквиру шире борбе за своја права. На крају крајева, они ће од претходних генерација и наследити ову планету са њеним еколошким условима који великом брзином постају све гори. Ако власт и даље буде игнорисала њихове захеве они ће почети активније да излазе на улице, рекао је експерт за портал Russia Beyond.

Карина Кузњецова

Са друге стране, правно гледано, организовање митинга и масовних окупљања у Русији је доста сложено, посебно када је реч о омладини. Особама млађим од 18 година закон забрањује организовање масовних акција протеста, па чак и појединачне уличне протесте.

Таква ограничења не представљају препреку за поједине активисте. У градићу Гус-Хрустаљниј 16-годишња ученица Карина Кузњецова једина излази петком да штрајкује за своју будућност. Она се сећа свог првог самосталног протеста као да је био јуче: „Била сам уплашена. То је врло храбар поступак у градићу као што је наш, где се сви људи познају“. Захвална сам пријатељу који ме је пратио и пружио ми моралну подршку. Али све је добро прошло, људи су реаговали на различите начине – неки су се осмехивали у пролазу, дискутовали са мном или ме питали зашто планета пропада“.

Карина Кузњецова

Поврх свега, усаглашавање митинга или протеста са локалним властима и добијање потребних дозвола често је врло компликовано. У Москви се Аршакове молбе да организује митинг одбијају или му се одобрава само такозвани „Хајд парк“, тј. удаљени део московског парка Сокољники где практично нема пролазника.

Будућност

С обзиром на брзо ширење руског огранка покрета „Петком за будућност“ откако је Аршак у марту почео са својим појединачним протестима, Константин Фомин сматра да овај покрет има будућност у Русији: „Пресудни моменат у покрету ’Петком за будућност’ у Русији био је мај [2019], када је московска власт најзад признала две групе У протекле две недеље смо приметили да се све више младих грађана Русије придружује покрету, можда зато што су слушали Гретин наступ на Генералној скупштини УН и видели да је огроман број људи учествовао у последњем климатском штрајку“.

Ирина Козловских

Једна од њих је Ксенија Стадњикова (25), IT стручњак из Нижњег Новгорода. Ксенија је јш прошле године приметила вест о ученици Грети Тунберг и њеном штрајку за климатски покрет. У марту је сазнала нешто више о климатским штрајковима који су организовани у неколицини руских градова. Одмах је отишла на fridaysforfuture.org да види јесу ли планирани неки догађаји у Нижњем Новгороду, али је видела да је територија Русије празна у поређењу са остатком света. Дотада је око два милиона људи широм света већ изашло на улице да подржи борбу против климатских промена. Ксенија је тада предложила да сама организује догађај. Заједно са другим локалним активистима поднела је молбу, тако да су они 24. маја одржали свој први митинг.

„Осетила сам опасност, нарочито после хапшења мирних учесника протеста у другим градовима широм Русије. Али све је добро прошло. Окупило се 13 људи. Успели смо да привучемо пажњу пролазника. Још два тако ’масовна’ митинга смо извели 12. јула и 20. септембра“, прича Ксенија.

Ирина Козловских је учествовала у неколицини протеста петком у Москви и Калињинграду. Она каже да је била изненађена великим бројем младих, „заиста младих“ људи који су дошли на митинг. Још каже да је инспирисана чињеницом да сви ти млади људи у Русији знају детаље Париског споразума о клими, веома добро су обавештени о изузетно великој еколошкој штети коју проузрокује узгајање стоке и генерално су упућени у најновија научна открића.

Активисти руског одељења покрета „Гринпис“, „Петком за будућност“, „Побуна против изумирања“, „350.org“, Руског социјално-еколошког савеза и Климатске акционе мреже истакли су данас испред зграде владе у Москви огроман натпис „ACT NOW“ („Дејствујте сада!“)

„Важно је да млади људи и даље долазе на ове протесте и покажу да то није нешто застрашујуће, да ти протести не излазе из законских оквира и нема никаквог основа за привођење или хапшење. Ми треба да наставимо са навођењем позитивних примера других земаља попут Аустралије, где је 300.000 младих људи прошле недеље изашло да шрајкује, или у Берлину где је изашло 270.000, а у целом свету је изашло укупно четири милиона људи. Ми треба стално да понављамо следеће: ако не успоримо темпо глобалног загревања, ми као људска врста једноставно нећемо имати будућност на овој планети“, закључила је она.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“