На прагу зиме: Како изгледа централно грејање у Русији?

Getty Images
„Дан топлих радијатора“ је дан који Руси очекују са највећим нестрпљењем.

Сваке јесени у руским друштвеним мрежама почиње стихијско утркивање ко ће пре поставити фотографију мачке на радијатору. Ова сцена је толико популарна да Руси већ подижу споменике мачкама на радијатору, као, на пример, у Перму и Саратову.

Споменик мачки на радијатору у Самари.

Тако милиони грађана Русије „призивају“ топлоту у своје станове. Зашто људи фотографишу мачке, запитаће се неко? Зар није лакше једноставно укључити грејање? Није! Централно грејање у Русији је прича за себе.

Не боји се ко је здрав

Зграде у руским градовима већином имају централно грејање, тј. топла вода тече кроз цеви и загрева радијаторе у становима. За температуру воде у цевима одговара локална котларница или термоелектрана која опслужује стамбено насеље или цео рејон. Грејање почиње ако је просечна температура ваздуха напољу током пет узастопних дана нижа од 8 степени Целзијуса.

У европском делу Русије грејна сезона обично траје од октобра до маја, али се често дешава да изненада захлади, а грејање још није почело. На пример, 2019. године је на Уралу и у Поволжју већ у септембру пао снег.

У Москви је 19. септембра нагло захладило, температура се спустила на +5 степени Целзијуса, а многи становници главног града Русије још увек чекају када ће радијатори у њиховим становима постати топли. Јулија Петушкова живи у рејону Бељајево на западу Москве и смрзава се: „На послу је хладно, напољу је хладно, код куће је хладно. Изађеш из хладноће и по хладноћи идеш у хладноћу. Почели су да греју 25. септембра, али у стану је још увек хладно мада се може спавати само ако се покријеш са два јоргана, а не са три као пре тога.

„И шта би, јесу ли укључили грејање?“

Дарја Соколова из Царицина на југу Москве има још мање среће. У њеној згради је грејање званично укључено још 24. септембра али не у свим становиама. „Притисак није довољан тако да мени топла вода још није стигла. То стварно није лепо. Обећали су да ће укључити грејање“, каже она.

„Дођи да ти покажем собу за уживање“

Људи, отварајте прозор!

Али, ту још није крај невољама. Као што се можда сећате, температура се у Русији нагло мења. Јучерашње мразеве данас може да замени неочекивано отопљење. То онда значи да ће у вашем стану бити „кување“ јер је грејање већ укључено. Температура воде у радијаторима се регулише из једног центра у котларници, и не може се самостално повећати или смањити.

А кад грејање у руским зградама једном почне одна се греје „домаћински“. У великим градовима се, на пример, температура воде рачуна аутоматски у зависности од временских услова. У мањим котларницама се то ради ручно. У сваком случају, током грејне сезоне, према државном стандарду, температура у становима не сме бити мања од 18 степени Целзијуса, а у купатилу најмање 25 степени. У собама је горња граница температуре 24 степена.

„Осећај када је твоја зграда прва на реду за укључење грејања“

Због тога се многи Руси зими шетају по кући у мајицама кратких рукава и не затварају прозоре. То, наравно, има и својих предности јер је у стану увек свеж зимски ваздух.

Има, додуше, у Русији и зграда са аутономним грејањем и то не искључиво у приватном сектору. Поједине нове стамбене зграде имају сопсвене котларнице које далеко брже загревају воду, а температура се може подешавати.

Колико Руси плаћају грејање?

Логично би било претпоставити да се грејање плаћа само зими, али то није тако. Руси плаћају грејање током целе године, а цена варира у зависности од температуре ваздуха и региона. На пример, становници хладне Камчатке за грејање стана зими плаћају 7.000 рубаља (100 долара) месечно, а у Северној Осетији на југу земље само 3.000 рубаља (40 долара). Лети се станови такође делимично греју, тј. греје се само радијатор у купатилу, а за то се сваког месеца плаћа 500-1.000 рубаља (8-16 долара). Цена је обично иста за целу зграду. Индивидуална је само ако стан има бројило (у Русији то није обавезно).

Чија је то била идеја?

Радијатори су откривени у Русији, и то још средином 19. века. Открио их је индустријалац пруског порекла Франц Сан Гали. Он је правио радијаторе у својој фабрици у Санкт Петербургу и продавао их широм света.

На пример, 1917. године у већини зграда је грејање у становима било на дрва, али је у великим руским градовима било и зграда са централним грејањем. Централизована топлификација је уведена тек 1924. године, а када је током 1960-их почела масовна изградња стамбених насеља са „Хрушчовљевим кутијама“ (рус. „хрущёвки“), Руси су практично заборавили како изгледа хладна зима.

Узгред, совјетски инжењери су током 1980-их размишљали о грејању стамбених зграда помоћу нуклеарне енергије, али су ти пројекти обустављени после трагедије у Чернобиљу. Данас руске котларнице као гориво користе природни гас.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“