Зимски аспекти руског живота

У Москви зиме трају око четири месеца и у просеку се бележи 50 дана са снежним падавинама. Извор: Lori / Fotobank.

У Москви зиме трају око четири месеца и у просеку се бележи 50 дана са снежним падавинама. Извор: Lori / Fotobank.

Једна од првих асоцијација која иде уз реч „Русија“ је зима. Иако у Русији постоје и суптропске области, највећи део земље има дуге, снежне и веома хладне зиме. „Руска реч“ преноси шта све савремени Руси и њихове градске службе морају да раде са аутомобилима, цевоводима, становима и одећом како би нормално функционисали током зиме.

Како Руси подносе хладну климу?

Када се помене реч „Русија“ многи одмах помисле на сибирске мразеве. И заиста, хладно време није реткост у Русији, али је чињеница да у њој постоји више климатских зона: од поларне до суптропске на обали Црног мора. На пример, просечна јануарска температура у Сочију износи 15°C, пошто се овај град налази на истој географској ширини као и Ница.

Грађани Русије који живе у другим крајевима земље могу са разним осећањима посматрати Сочи, а нарочито 470 становника места Ојмјакон у Јакутији, где је прошле године забележена температура од -72°C. У Ојмјакону зима у највећој могућој мери утиче на живот људи, али они су од давнина навикнути на мразеве и спокојно се односе према њима. Следи неколико примера који илуструју како изгледа живот у Русији када наступи зимска сезона.

Мобилност: зима у Русији захтева ефикасно деловање комуналних служби

Руски возачи су посебно „наоружани“ за борбу са снежним вејавицама.

Снежни покривач од 5 cm изазива хаос у Немачкој, док у Русији ситуација постаје озбиљна тек када снежни покривач достигне висину од 40 cm.

Оштре зиме уобичајене су за Русију: у новембру 2010. температура је била изнад нуле, да би се за свега 24 сата спустила на -20°C. Следеће године зима је била још хладнија са просечном температуром од -28°C, чиме је постављен нови рекорд за последњих 60 година.

У Москви зиме трају око четири месеца и у просеку се бележи 50 дана са снежним падавинама. Преко ноћи може да напада и до 40 cm снега и тада градске комуналне службе морају одмах да ступе у дејство како би се улице очистиле.

Чим снег почне да пада, машине за чишћење излазе на градске улице. „Три-четири центиметара снега никада не представља проблем, за нас је то рутински посао“, каже Петар Бирјуков, заменик градоначелника Москве задужен у Градској управи за питања стамбено-комуналних делатности и уређења града.

Плуговима се снежни наноси уклањају са саобраћајница, а потом товаре у камионе за одношење отпада и одвозе на једну од 200 локација на којима се снег отапа. Свака од ових локација има капацитет да прими и до 300 тона снега дневно. Град годишње издваја 20 милиона евра за одржавање возног парка за чишћење снега.

„Имаш ли 'вебасто'?“ Ово питање чувари паркинга често упућују возачима који возила преко ноћи остављају на отвореном. При томе мисле на грејач за аутомобил произвођача Webasto који ради и када је мотор угашен. Без њега не би био могуће стартовати возило на -35 °C.

Уз зимске гуме, обавезан део аутомобилске опреме су и шиљци за вожњу по снегу. Зими се троше велике количине течности за прање ветробранског стакла – и до 5 литара дневно. Ова течност може да се купи дословно свуда. Многи возачи себи олакшају одржавање возила тако што уграде додатни резервоар.

Начин живота

...Плаћање рачуна за грејање

„Идем у ‚бању‘, а ти потпали ватру у 'пећки‘ и пристави самовар“ – ово би један типични Рус рекао пре само 50 година. „Бања“ је руска сауна, док је „пећка“ велика камена пећ која се налазила у свакој „изби“, руској дрвеној кући. Самовар је велика посуда у којој се загревала вода за чај.

Све већа урбанизација довела је до постепеног нестанка традиционалног начина живота, нарочито у совјетско доба када су се станови масовно градили. У савременој Русији станови се загревају помоћу централизованих система даљинског грејања, без сопствених термостата. Да би се постигла пријатна собна температура, потребно је повремено отворити прозоре. Наиме, просторије су често прегрејане и ваздух у њима постаје сув. Овај проблем се јавља широм земље што обилато користе продавци овлаживача ваздуха.

Како би се спречило замрзавање цеви, вода се претходно загрева у топланама, а потом се пумпама допрема директно у домове. Недостатак овог решења је то што грађани Русије грејање плаћају и током лета, у време када се производња вреле воде обуставља на три недеље ради ремонта топловода.

Одећа: спремни за мразеве

Рукавице су у Русију донели Варјази (Викинзи), отуда потиче и назив за њих у руском језику – „_serbianBeginIgnore_варежки_serbianEndIgnore_“. Рукавице греју руке, а баке воле да их плету за своје унуке.

Чизме „ваљенке“ праве се од ваљане овчије вуне. Штите од хладноће и на температурама испод -30°C. Међутим, нису водоотпорне и немају ђонове, због чега се носе са каљачама. Процењује се да се у Русији годишње произведе 4,5 милиона пари ових чизама.

Ушанка је крзнена капа са заштитом за уши, како joj само име каже. Она је препознатљив симбол Руса. Данас постоје бројне варијанте ушанки – од једноставних, направљених од вештачког крзна, до луксузних модела од самуровине.

Росијскаја газета. Сва права задржана.