Да ли сте можда видели да у неком америчком „ток шоу“ програму исмевају жене које носе хиџаб у Ирану?
Нисте? А знате зашто? Зато што се с таквим стварима нико не шали.
А да ли сте чули да неко исмева Ким Џонг Унов нагласак, кад он наводно говори енглески?
Ни тога није било.
Зашто се онда ово догађа?
Током Светског првенства у фудбалу 2018, чији је домаћин била Русија, познати амерички шоумен Џими Кимел је приредио једну спрдачину са руском културом. Руси овако уче да се осмехују у пет корака:
Зашто све то?
Зато што је ксенофобија усмерена против Руса још увек један широко прихваћена америчка срамота. Не верујем да је ово само неукусан скеч, али јесте безосећајан. Понавља стару пропагандистичку паролу из времена хладног рата која каже:
„Они су нижа раса: немају смисао за хумор и нису гостољубиви.“
Изгледа да су амерички медији, а посебно Холивуд, дошли себи након наводног мешања у америчке председничке изборе 2016. Тобоже, „хвала Богу, Американци се опет плаше Руса, већ им је досадило што им као лоше момке приказујемо само људе са Блиског Истока“. Али ниједна култура, држава, раса или религија не заслужује сталну осуду.
Чини се да је после тих избора 2016. сваки прогрес између САД и Русије био окренут наглавачке и сви су Руси поново постали безосећајни, немилосрдни шпијуни којима не смеш веровати, иако већина Американаца тако не мисли, а мањина можда није добро информисана и не зна да су америчке власти те које се мешају у изборе по целоме свету.
Власти се препиру као мала деца, а наши народи постају као они родитељи који се стално деру једни на друге, ни не знајући зашто су се деца потукла.
Скоро сваки пут кад ја и моја девојка Рускиња гледамо филмове она каже: „Наравно, негативац је поново Рус.“ И сви ти Руси су портретисани са нула пажње према детаљима. (Кад ће у Холивуду једном да науче да је КГБ престао да постоји, и да у Русији нико не говори на здоровје?)
Наталија Носова
И стотину пута су ме познаници Руси питали, зашто Американци тако мрзе Русе?
То је питање које никада не би смело да се поставља. Власти сносе одговорност пред својим народима, али истовремено је и човек одговоран да мисли својом главом. Нема добрих и лоших држава. Има добрих и лоших људи, и то је индивидуални избор.
У холивудским филмовима Русија је увек мрачна, њене су улице тамне, прљаве и опасне, становни сиромашни и целом се свету шаље порука да је Русија једна велика одвратна рупа!
Онда ни не чуди што људи по целом свету то прихватају, и што се „новинари“ као Џош Баро отворено питају одакле Русима тако много националног поноса, кад имају тако мало ствари на које могу да буду поносни:
Ако прави новинари желе да раде свој посао и да разговарају о важним темама у Русији, први учесници те дискусије би морали да буду Руси; Русија као и свака друга држава (укључујући САД) има своје проблеме, али оно што се у Америци ради последње три године је чиста ксенофобија ван сваке мере.
Да ли се сећате апликације FaceApp? Једног је дана сваки Американац говорио: „Погледај како ћу изгледати кад остарим?“
А наредног дана: „Не стављај моју слику у то чудо! Не желим да Руси располажу мојом фотографијом!“
Је л' ово нека шала?
Американци ће продати душу ђаволу за неколико „лајкова“, али не и руском ђаволу, јер њему се не може веровати. Сем тога, ако нисте знали, руски пакао је хладна мрачна рупа пуна медведа.
Не, Руси заслужују много боље од сличних сплачина!
Бенџамин Дејвис је амерички писац који живи у Русији, колумниста Russia Beyond.