Холандски досељеници у Сибиру сачували старе обичаје (ФОТОГРАФИЈЕ)

Антон Агарков
Три села у сибирској забити чувају обичаје холандских досељеника који су дошли овамо у потрази за слободном земљом када је у Европи тешко било опстати. Дошли су у Сибир, и остали ту до данашњег дана.

Ово су потомци холандских досељеника. Данас живе у три мајушна сибирска села у Иркутској области, у Русији. Како су се Холанђани обрели дубоко у руској тајги?

Почетком 20. века, док је Русија још била империја, шачица људи са реке Буг отиснула се на далек и тежак пут, у само срце сибирске тајге, хиљадама километара далеко од свог завичаја.

Њихови преци су дошли из Данске на реку Буг која је данас погранично подручје између Пољске, Белорусије и Украјине. Ту су се у извесној мери асимиловали, али су ипак сачували поједине оригиналне црте по којима се и данас разликују од аутохтоног становништва Пољске, Белорусије и Украјине.

После многих година и њихови потомци су морали да се отисну на пут у потрази за слободном обрадивом земљом. Они су основали три села у сибирској забити Иркутске области, хиљадама километара далеко од завичаја који нису заборавили.

Та три јединствена села Иркутске области су Пихтинск, Средњепихтинск и Дагник. Она су и данас у извесној мери изолована. Мештани исповедају лутеранство, носе немачка имена, а језик им је непоновљива мешавина пољског, украинског, белоруског и руског, и они га зову „хохлацки“.

„Холандери“, како сами себе зову, нису имали много контаката са спољним светом, тј. са Русима који живе око њих, а почетком 1990-их су постали права локална етнографска сензација.

Чланови Иркутске централне комисије за очување културно-историјског наслеђа посетили су ова три села 1993-1994. Изненадила их је архитектура кућа које су Холандери правили јер нису карактеристичне за овај регион. Свет је изненада сазнао да усред руске тајге живи народ који се по именима, језику, вери и обичајима драстично разликује од свега што се могло очекивати на тако забаченом месту.

„Збијена“ заједница је нехотице увела социјална ограничења својим члановима. Однос према странцима је био подозрив, тако да су поједини мештани и данас у браку са даљим рођаком, односно даљом рођаком, а кажу да је у заједници било и инцеста.

У наше време су социјалне норме знатно ослабиле. Више нико не осуђује младиће и девојке што склапају брак са „туђинцима“ које упознају током школовања у Иркутску или другим оближњим руским градовима.

Све у свему, Холандери данас живе као и многи житељи забачених села у Русији – не избегавају „благодети цивилизације“ попут модерних мобилних телефона и телевизора. Па ипак, човек са стране ће вероватно приметити неколико необичних појава, на пример, чипкасте украсе које на глави носе њихове жене, или старинску библију на пољском језику, написану готичким словима... И по томе се схватити да овде, у срцу сибирске тајг,е на малом парчету неприступачне земље битише нека сасвим другачија Русија.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“