Невероватно „лековита средства“ руских видара

Тамаш Конок; Pixabay
Шта се лечило осушеним пчелињим матицама? Шта је „живи огањ“ и како је коришћен? Шта је било толико одвратно да су од тога чак и болести бежале? Руски сељаци су знали одговор!

Руским сељацима није пружана професионална медицинска помоћ све до 19. века, када су се појавиле прве болнице у Русији. Али они су и даље чешће користили помоћ локалних видара и врачара које су исцељивале биљем, враџбинама и примењивале невероватне методе лечења. Сељаци су веровали да болести потичу од злих духова, па се подразумевало да их лече врачаре, а не лекари, јер ови последњи нису знали ништа о „духовном царству“ где обитавају болести.

Зато су руски сељаци користили следеће методе (УПОЗОРЕЊЕ: Ако желите да их испробате, чините то на своју одговорност!):

1. Уље од црвене цигле – код прелома

Важило је за најбољи лек код прелома костију. Добро осушена цигла из задњег дела пећи ситњена је у авану и загревана на тигању. Охлађени прашак мешан је са биљним уљем, загреван до кључања и цеђен кроз тканину. Тако добијени мелем наношен је на поломељену кост.

2. Осушене пчелиње матице, живе жабе и смола из ушију – против отровних уједа

Ако се деси да некога угризе бесан пас требало је набавити матицу, убити је, осушити и иситнити, тј. направити прах. Половина добијеног праха се поједе, а друга половина се стави на рану. Ако би некога ујела змија отровница део око уједа је мазан смолом из ушију, а цело тело је мазано свежим катраном. Други начин лечења је био да се праве облоге од живе жабе и стављају на рану.

3. Урин – код опекотина и рана

Урин је коришћен код опекотина и рана. Сматрало се да је најлековитији дечији урин. Код ноћног слепила (nyctalopia) њиме би се испирале очи, а у случајевима водене болести стављан је на ноге. Дечији урин је пио онај ко задобије велике маснице и подливе.

4. Измет – за лечење свега и свачега

У традиционалним културама народа из целог света била је присутна употреба измета као лековитог средства. Фројдови следбеници тврде да је измет (људски или животињски) одувек имао магична својства.

Осушен и уситњен људски измет се користио против разрокости. Сматрало се да осушени измет врапца помаже код осипа и брадавица. А од крављег или псећег измета прављена је катаплазма (густа каша која је коришћена као облога код отока) за болове у зубима и деснима.

Купке од стајског ђубрива су такође биле метод лечења изметом. Ево како је ту процедуру описао руски доктор из Орела: „Велика каца се напуни овсеним мекињама, коњским ђубретом, сољу и кључалом водом. Затим се болесник стави унутра и покрије јорганом тако да му само глава буде откривена. После 3-4 сата болесник се извуче из каце и премести на топлу плочу, топло се обуче и попије чашу вотке у којој је стајала љута паприка“. На тај начин су лечена и болесна деца. Лекар пише: „Често се дешавало да мало дете потоне у каци са ђубретом. Тада су видари говорили да су га однели зли духови“.

5. Нешто скинуто са покојника – да се болест уплаши

Сељаци су веровали да болести потичу од злих духова и зато су мислили да је довољно уплашити демоне и отерати их нечим веома одвратним. У те сврхе коришћене су најпрљавије и најгрозније ствари, углавном са мртвих људи или животиња.

Етнограф из Псковске области у Русији присуствовао је лечењу сељака који је у ту сврху користио делове мртве краве. „Боловао је од туберколозе плућа. По савету врачаре умотао је цело своје тело кожом недавно угинуле краве тако да је једва могао дисати док је врачара око њега вршила обред исцељења и бајала“. Етнограф не наводи да ли се тај сељак исцелио.

Сељаци су веровали да лековито својство има чак и земља узета са гроба. За лечење грознице земљу са гроба је требало узети кришом. Она је ушивана у платнену врећицу и стављана оболелом око врата.

6. „Живи огањ“ - против грознице и инфекције

Словени су веровали у лековиту моћ ватре. То веровање потиче још из паганских времена. Према веровању, најбоља ватра се звала „живи огањ“ (такође и „благословени огањ“ или „свети огањ“), а она се могла добити само трењем дрвета.

У случају масовних епидемија (колере, трбушног тифуса и сл.) сељаци су у својим селима обављали масовни обред: скупљали су се у центру села, довлачили два велика сува брвна и трљали их једно о друго (једно брвно би лежало на земљи, а дуго брвно одозго са ручкама као код тестере). Ватра би се појавила тек након 8-9 сати непрекидног трења (екипе сељака су радиле наизменично). Иверје, гране и свеће упаљене овом ватром разношене су по кућама. Та ватра је коришћена за лечење грознице (прехладе). Цела породица би прескакала преко ватре упаљене живим огњем. „Живим огњем“су лечена и поједина инфективна обољења (попут црвеног ветра) или упале.

7. Кишница - против трудноће и слепила

Најлековитија је била јутарња роса или прве капи јутарње кише које су скупљане са лишћа баштенских биљака. Видари су веровали да купање у овој води може спречити трудноћу.

Умивање водом од прве пролећне олује излечиће бар неку болест. Сељаци су веровали да шумска роса лечи слепило. Најбоље је било скупљати је пре сванућа, а још боље пре сванућа уочи Ивањдана.

И наравно, веровало се да вода из „светих“ бунара и извора има натприродна својства, али под једним важним условом: на путу до бунара болесник не сме ни са ким разговарати нити одговарати на било каква питања, јер га на тај начин куша зли дух трудећи се да га заговори и омете.

* * *

Ма колико чудно ови „рецепти“ звучали, врло често су заправо „успевали“ јер аутосугестија има велику моћ. Многа савремена медицинска истраживања потврђују да су често оздрављали пацијенти којима су давани лекови са плацебо ефектом уместо правих лекова. Тако да је вероватно аутосугестија разлог због кога су сва ова невероватна средства заиста била лековита.

Узгред, руски сељаци су имали веома јак имунитет. Они су, за разлику од нас, живели у природи и јели природну храну (другу нису ни имали).

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“