Ко је јачи – гризли или сибирски тигар?

На интернету је врло популарна дискусија о томе ко би победио када би се сукобили сибирски тигар и гризли. Нудимо вам детаљни „преглед ситуације“ који ће отклонити сваку сумњу по том питању.

Кренимо редом. Најпре неколико уводних напомена.

И тигар и медвед су грабљивице на врху ланца исхране.

 Европски мрки медвед у дивљини током пролећа.

И сибирски тигар и гризли су неоспорни господари ареала у коме обитавају. Амурски (или сибирски) тигар живи у јужном делу Далеког истока, а гризли првенствено у Северној Америци. Самим тим, ове две звери се не могу срести и сукобити у природним условима.

Па ипак, могуће је прилично прецизно прогнозирати исход, јер у ареалу сибирског тигра обитавају хималајски и мрки медвед, а овај други је веома крупан, потомак је америчког гризлија, само што је још агресивнији и опаснији. Тигар и медвед не воле да деле територију, али понекад немају избора.

Тигрови једу медведе

Борба медведа и тигра.

Тигрови лове крупне животиње – јелене, лосове, дивље свиње и медведе. Да, и медведе! Медвеђе месо је у тигровом „јеловнику“ заступљено у мањим количинама (само 5%), али је заступљено. Истини за вољу, реч је углавном о хималајском медведу. Он у сусрету са тигром нема никакве шансе. „Једина могућност да преживи је да се попне на дрво“, каже за портал Russia Beyond Сергеј Арамиљев, доктор биологије и генерални директор центра „Амурски тигар“. Тигар се крајње нерадо пење на дрво. „Дешавало се да се тигар умири испод дрвета и чека да медвед сиђе, или ако је у питању меко дрво (јела, на пример) које нема више од 20 цм у пречнику, да га прегризе као дабар и да му тако ’зрели’ плод падне право у канџе“, прича Арамиљев.

Али са гризлијем ситуација није тако једноставна.

Погледајмо какво оружје поседују сибирски тигар и гризли. Које су им стране јаке, а које слабе?

Опште црте

Сибирски тигар у снегу.

И један и други су добро наоружане убице. Сибирски тигар је најкрупнији представник породице мачака на свету, дугачак је 1,5-2 метра и тежак 180-300 килограма. „По снази му нема равних на руском Далеком истоку“, саопштава Светски фонд за заштиту природе (WWF). Он са лакоћом трчи по снегу 80 км/ч, што је просечна брзина кретања аутомобила на путу.

Одрасли гризли (као и његове подврсте) далеко је масивнији и јачи од сибирског тигра. Може да тежи 400, 500, а понекад и 600 килограма. Права је грдосија кад се подигне на задње шапе – тада је висок 3,3 метра!

Снага угриза

Моћно медвеђе зубало прави стисак снаге 87,883 килограма по центиметру квадратном, док угриз тигра има снагу 66,9 кг/цм2. Али тигар има дуже и тање зубе и самим тим прави дубље ране које више крваре.

Канџе

 Предња медвеђа шапа.

Гризлијеве канџе су језиво оружје. Дуже су и оштрије него канџе лава или белог медведа. Њима гризли може да растргне противника на комаде. Додуше, нису оштрије од тигрових, али с обзиром на гризлијеву снагу један прецизан ударац може бити фаталан. Гризли таквим ударцем може да поломи тигру кичму. „Снага ударца медвеђе шапе је толика да одрасли дивљи вепар тежак 150 кг може од таквог ударца одлетети десет метара“, саопштавају експерти за судску медицину.

Тигар је неприметан

Тигар Шерхан стар десет месеци. Младунче чувеног амурског тигра Амура и тигрице Усури. Приморски сафари парк.

Тигар се креће нечујно, чека у заседи и непредвидљиво напада у најпогоднијем тренутку из најпогоднијег угла. „Пролазили смо 25 година кроз његова станишта, понекад смо успели да приђемо релативно близу, и за све то време смо само пар пута чули тигрову рику. Али и једном је доста да се следи крв у жилама и да се тај осећај запамти за цео живот“, пишу биолози Јуриј Дунишченко и Александар Куликов.

Медведи су отпорни на рањавање

 Гризли.

Тигар је очигледно бржи и спретнији, али је медвед у животињском царству налик на добро оклопљени тенк. Све артерије и душник су му добро заштићени дубоко испод јаке мускулатуре и слоја масног ткива. Познато је да медвед наставља борбу и када га метак погоди у плућа или јетру.

А сада је на реду оно најважније.

Тактика борбе

Нема сумње да ће се медвед одмах усправити на задње шапе како би изгледао што већи. Као на овом снимку.

Можда више ништа неће ни морати да уради, јер тај потез улива страх појединим противницима и приморава их да се брзо повуку.

Тигар има само један циљ – да прегризе пршљенове врата. Сви истраживачи који проучавају нападе тигра наводе само један узрок смрти: „Он се вешто прикраде и једним угризом онеспособи жртву. И нема шансе да се она од тог угриза опорави“. Али уопште није лако дохватити медвеђи хрбат, а масно ткиво у том пределу му је веома дебело. Због свега тога ова дискусија вероватно никада не може бити окончана. Све зависи од конкретног тигра и конкретног медведа.

Закључак

„Ако се веома крупан мужјак медведа сукоби са тигрицом или ситнијим мужјаком тигра, шансе ће им бити једнаке, мада ће можда медвед имати незнатну предност“, сматра Сергеј Арамиљев.

А ако су противници једнаки? Научници углавном сматрају да у том случају тигар има веће шансе, али само зато што је он навикао да убија.

Гризли на снегу.

„Ствар је у врсти хране. Тигар се храни искључиво месом, и то месом уловљених животиња, што значи да има развијенији инстинкт ловца. Он тачно зна где треба да угризе како би убио жртву, и како и где да удари шапом да је заустави“, каже Арамиљев. Са друге стране, медвед се углавном храни биљном храном, рибом и лешинама. Не практикује редован лов. „Може се рећи да је он током еволуције већ заборавио где треба направити ’угриз’, тј. одвикао се од успешног лова, а уз то га и не практикује редовно“, закључује он.

Истог је мишљења и зоолог Тимофеј Баженов, водитељ телевизијске емисије „Дивљина“: „Често ме питају ко би победио, тигар или мрки медвед. По правилу тигар излази као победник!“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“