Сваки совјетски грађанин је свуда и увек са собом носио „авоскуˮ. Ова мрежаста торба невероватно је практична, јер лако стаје у дамску торбицу, акт-ташну или чак џеп! Авоска је могла да понесе до 70 килограма терета, а налик на торбу Мери Попинс, могла је да прими бесконачну количину ствари. У њој је могла удобно да се смести лубеница, а не би се покидала ни од оштрих углова упакованих производа, па ни од совјетских паковања са млеком у облику пирамиде.
Масовна производња мрежастих торби у СССР-у почела је 30-их година. Мрежа је имала 14 плетених редова, од којих су сваки чинила 24 поља. Најпре је авоска имала плетене ручке, исто као и торба, али касније су почели да праве мекше и удобније за шаку. Један од најбољих изума за авоску биле су специјалне куке које су се посебно продавале и помоћу којих сте торбу могли да окачите, на пример, за рукохвате у јавном саобраћају.
Њен недостатак била је „провидностˮ. Сви су могли да виде садржај ваше торбе. Али, совјетски људи нису били размажени приватношћу. О томе говори духовита епизода из комедије Леонида Гајдара „Брилијантска рукаˮ, где главни јунак у њој покушава да „сакријеˮ пиштољ!
Ко је уопште смислио ово чудо индустријског дизајна? Има неколио верзија о томе како је настала авоска, које, ипак, нису међусобно контрадикторне. „Рускоˮ порекло авоске везује се за рибарску мрежу, а риболов је у Русији био широко распрострањена делатност. Осим тога, руске занатлије су од давнина вешто плеле најразличитије предмете од великог броја материјала: коре дрвета, канапа или конца и прве руске авоске су плетене на исти начин.
Постоји у друга верзија о чешком пореклу авоске. Крајем XIX века предузетник Вавржин Крчил отворио је производњу женских мрежа за косу. „Посао није кренуо и тада је Крчил смислио нову примену за већ постојећи материјал: за мреже је причврстио ручке и продавао их као торбеˮ, објашњава директорка за развој Московског музеја дизајна Олга Дружињина.
За далеког рођака авоске може се сматрати „билумˮ. „То су специјалне мрежасте торбе у којима су жене у Папуа Новој Гвинеји и Панами носиле, а и данас носе, децу: пребаце торбу са дететом преко леђа, а челом придржавају широки ременˮ, каже Дружињина.
Све је то просто генијално: и сама авоска и порекло те речи, али многи нису повезивали та два појма. На српски би се то могло превести као „торба за мождаˮ. Прве авоске појавиле су се у Русији после револуције. У књизи сећања ћерка Лава Толстоја Александра овако је описала године грађанског рата: „Људи су ишли улицама, вукући са собом санке, или носећи џакове, торбе које су прозвали 'авоске' за случај да можда нешто набаве: комадић маслаца, коњетину, сушену воблу или харингуˮ. Реч „авосˮ значи „мождаˮ уз наду да ће човек имати среће, при чему са малом вероватноћом да се то остварити.
У народу се ова реч одомаћила већ 30-их година, када је почела масовна производња ових торби и касније када ју је у својим шалама користио популарни совјетски хумориста Аркадиј Рајкин.
Авоска је постепено почела да излази из употребе совјетских људи крајем 70-их, када су се појавиле прве пластичне кесе. Најчешће су се оне производиле у иностранству и постале су прави модни хит. По старој навици људи су пластичне кесе, као и авоску, прали, сушили и користили више пута (бацали би их тек кад би се сасвим офуцале или пробушиле).
А ипак се авоска задржала као кухињски предмет у домаћинству: у њој су држали бели и црни лук, или би је окачили кроз прозор зими са неким производима, што је био својеврсни додатни фрижидер. Авоска је коришћена и као обична мрежа којом су се ловили ракови.
У СССР-у људи су имали доста еколошких навика: осим сакупљања старе хартије и старог гвожђа, био је ту и шопинг са авоском. Са савременим еколошким трендовима и потискивањем пластичних кеса из употребе, људи су се сетили и авоске, одличне и јефтине алтернативе несрећним кесама које загађују планету.
Испоставило се да авоска није само еколошка и практична, него и веома јефтина! Најобичнија кошта око 150 рубаља (2 долара). Међутим, све више модних дизајнера прави своје верзије, модерне и, наравно, скупе. Авоске су надахнуле дизајнере модних кућа Prada, Kenzo, StellaMcCartney, а њихове варијанте коштају око 30 хиљада рубаља (400 долара).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
