Шта је то руски „авос“ и како спашава у најбезнадежнијим ситуацијама (али само Русе)

Getty Images, Russia Beyond
Руси у говору употребљавају готово непреводиву реч на друге језике, „авос“, а која, пак, игра кључну улогу у њиховом животу. Тако је „авос“ на који се константно ослањају постао главна црта националног карактера Руса.

Реч „авос“ не може се превести на друге језике. Има читав спектар нијанси у значењу и врло је емотивно обојена. Она увек подразумева наду у срећни исход, и када основаних разлога за такву веру има врло мало. Ради се о вери и нади у Божју помоћ и натприродне силе.

„Авос“ може да буде и речца и именица. Речца означава вероватно, могуће, а говорник који је употребљава изражава наду, рецимо, могли би да га не ухвате (однекуд га неће ухватити, можда га неће ухватити, надам се неће га ухватити).

Именица такође означава очекивање, на пример, случајног успешног исхода, иако су реалне шансе да се он догоди изузетно мале, уздање у срећу.

Студент који није савладао градиво, ипак се појављује на испиту и узда се у „авос“, односно нада се да ће положити. Починилац који је покрао продавницу мисли да га неће ухватити.

Муж који је попио долази кући рачунајући да „жена неће приметити“. Рибари који су кренули у лов по залеђеној реци верују да „лед неће да пукне“.

Ова реч често се користила у сеоском животу. Руски сељак све је радио уздајући се у „авос“, сејао усеве верујући да ће да роде, спремао се за зиму „надајући се да ће бити довољно хране“ и енормно задуживао очекујући да ће имати да врати.

Зашто се Руси уздају у „авос“?

„Авос“ је увек поразумевао полагање наде у Бога. Руси су врло сујеверни, па зато никада не говоре „кад буде родила пшеница“, јер би могли да је урекну. Док авос носи значење „даће Бог“.

Ову реч користили су и племићи. Тако Иван Тургењев у писму два пута употребљава „авос“ и каже:

Отићи ћу ваљда, уз Божју помоћ, одавде у петак и видети вас, Боже здравља, у суботу.

Притом нема никаквих непремостивих препрека које би му стајале не путу да у петак отпутује и у суботу стигне на одредиште. Он, међутим, против урока, употребљава „авос“ у смислу наведених синтагми. И као да хоће да каже „даће Бог да стигнем“, и „даће Бог да будем жив“.

Успут, сећате се чувених совјетских торбица, мрежица за куповину. Прочуле су се захваљујући својој практичности и лепом дизајну. Међутим назив „авоска“ који су у народу добиле имао је шаљив призвук. Људи су те мрежице носили у куповину надајући се да ће успети да налете на неке производе. „Мрежица је ту, нешто ћу ваљда у њој донети“, збијао је шале Аркадиј Рајкин својевремено изузетно популаран комичар у Совјетском Савезу.

Да ли је руски „авос“ радио?

Постоји много изрека са речју „авос“ осмишљених да натерају људе да се одвикну од неосноване наде у непознате више силе које у одређеном тренутку треба да доведу до срећног исхода. На њиховом трагу је још једна богата значењем изрека, популарна и у наше време „У Бога се уздај, али сам не прави грешке“.

Руси такође годинама не иду код лекара, надајући се да ће некако само од себе да прође. Недавно је чак Владимир Путин позвао људе да буду одговорни и у обраћању нацији истакао да се у ситуацији пандемије коронавируса никако не треба уздати у руски „авос“.

Међутим, најинтересантније у вези са руским „авосом“ је то што неке надприродне силе стварно често помажу. Тако се догађа да студенти који нису спремили испите на неки непознат начин исте положе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“