Као затворена земља иза гвоздене завесе, Совјетски Савез је је био мистериозна територија за некога ко ствари посматра са стране, што је често доводило до претераних и погрешних интерпретација. За време хладног рата и амерички и совјетски медији су преувеличавали чињенице и спиновали вести по свом нахођењу.
1986. године совјетски новинар Владимир Познер и његов амерички колега Фил Донахју приредили су једну од првих америчко-совјетских телеконференција између две ривалске земље, која је емитована уживо. Такозвани „теле-мостови“, који ће постати традиција, требало је да попуне информациону празнину и омогуће људима из двеју земаља да превазиђу предрасуде у међусобном разговору.
Чувена фраза „У СССР-у нема секса“ настала је током овог емитовања. Жене из Бостона и Лењинграда постављале су пуно питања једне другима покушавајући да сазнају све о животу с друге стране гвоздене завесе.
Једно од питања из Бостона односило се на совјетске рекламе. Американка је рекла да у САД рекламе имају много везе са сексом и питала је да ли у совјетским рекламама има секса. Жена из СССР-а Људмила Иванова је одговорила: „Не, код нас нема секса и ми смо одлучно против тога.“ То је одмах изазвало буру смеха совјетске публике, али јасно се чуло како је друга жена додала: „Код нас има секса, само немамо такве рекламе.“
Касније, 2004. године, у интервјуу за лист „Комсомољскаја правда“ Иванова је тврдила да је она заправо рекла: „Нема секса у СССР-у, уместо тога имамо љубав“, али да се последњи део реченице није чуо од смеха публике.
„Да ли грешим? Реч секс је била готово непристојна. Ми нисмо имали секс, него смо водили љубав. На то сам мислила“, додала је она.
Верзију о „љубави уместо секса“ касније је потврдио директор теле-моста Владимир Мукусев. Такође је рекао да га је Иванова замолила да избрише тај део снимка. Објаснио је да је неко време размишљао о томе, али да је на крају одлучио да остави тај део, који је совјетску и америчку публику ујединио у заједничком смеху, дајући им нешто духовито што их је повезало. Иванову је то очигледно погодило, како је рекао Мукусев.
Фраза „У СССР-у нема секса“ одмах је извучена из контекста и постала је виц како за Американце тако и за Совјете. Ови други су волели да додају да се деца у СССР-у рађају из љубави... према Комунистичкој партији!
После Октобарске револуције 1917. године било је предлога да се „слободна љубав“ искористи као подстицај демографског раста, док је брак проглашен за превазиђен остатак буржоаске прошлости. Заиста можемо рећи да је тада дошло до сексуалне револуције. 20-е године су у СССР-у биле обележене авангардним вредносним системом који је обухватао слободну љубав и отворену еротику.
Међутим, совјетске власти су убрзо схватиле да нова држава нема користи од ових моралних принципа, па су у совјетско друштво уведене строге пуританске норме. „Сексуални промискуитет“ је почео да се доживљава као остатак капитализма и самим тим, као неприхватљива појава.
Отворени разговор о сексу брзо је постао табу у СССР-у, резервисан само за интиман круг пријатеља или љубавника у њиховим домовима. Осим тога, у Совјетском Савезу сексуално образовање од средине 30-их готово није ни постојало (за разлику од раних дана Лењиновог бољшевизма, када се водила борба против полно преносивих болести, на пример).
„Мала Вера“, Василиј Пичул. Горки филм, 1988.
Global Look PressМеђутим, 80-их година, са почетком перестројке, совјетски медији су почели да објављују информације о сексу, контрацепцији и сличним темема. Тек тада се секс вратио у јавну сферу, што се може видети у уметности, посебно у кинематографији тог периода.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
