Шта је то „авоскаˮ, совјетски аксесоар без премца?

1. Аксесоар за шопинг бр. 1 у СССР-у

Сваки совјетски грађанин је свуда и увек са собом носио „авоскуˮ. Ова мрежаста торба невероватно је практична, јер лако стаје у дамску торбицу, акт-ташну или чак џеп! Авоска је могла да понесе до 70 килограма терета, а налик на торбу Мери Попинс, могла је да прими бесконачну количину ствари. У њој је могла удобно да се смести лубеница, а не би се покидала ни од оштрих углова упакованих производа, па ни од совјетских паковања са млеком у облику пирамиде.

Масовна производња мрежастих торби у СССР-у почела је 30-их година. Мрежа је имала 14 плетених редова, од којих су сваки чинила 24 поља. Најпре је авоска имала плетене ручке, исто као и торба, али касније су почели да праве мекше и удобније за шаку. Један од најбољих изума за авоску биле су специјалне куке које су се посебно продавале и помоћу којих сте торбу могли да окачите, на пример, за рукохвате у јавном саобраћају.

Њен недостатак била је „провидностˮ. Сви су могли да виде садржај ваше торбе. Али, совјетски људи нису били размажени приватношћу. О томе говори духовита епизода из комедије Леонида Гајдара „Брилијантска рукаˮ, где главни јунак у њој покушава да „сакријеˮ пиштољ!

2. Настала је од рибарске мреже?

Ко је уопште смислио ово чудо индустријског дизајна? Има неколио верзија о томе како је настала авоска, које, ипак, нису међусобно контрадикторне. „Рускоˮ порекло авоске везује се за рибарску мрежу, а риболов је у Русији био широко распрострањена делатност. Осим тога, руске занатлије су од давнина вешто плеле најразличитије предмете од великог броја материјала: коре дрвета, канапа или конца и прве руске авоске су плетене на исти начин.

Постоји у друга верзија о чешком пореклу авоске. Крајем XIX века предузетник Вавржин Крчил отворио је производњу женских мрежа за косу. „Посао није кренуо и тада је Крчил смислио нову примену за већ постојећи материјал: за мреже је причврстио ручке и продавао их као торбеˮ, објашњава директорка за развој Московског музеја дизајна Олга Дружињина.

За далеког рођака авоске може се сматрати „билумˮ. „То су специјалне мрежасте торбе у којима су жене у Папуа Новој Гвинеји и Панами носиле, а и данас носе, децу: пребаце торбу са дететом преко леђа, а челом придржавају широки ременˮ, каже Дружињина.

3. Реч „авоскаˮ потиче од „авосˮ

Све је то просто генијално: и сама авоска и порекло те речи, али многи нису повезивали та два појма. На српски би се то могло превести као „торба за мождаˮ. Прве авоске појавиле су се у Русији после револуције. У књизи сећања ћерка Лава Толстоја Александра овако је описала године грађанског рата: „Људи су ишли улицама, вукући са собом санке, или носећи џакове, торбе које су прозвали 'авоске' за случај да можда нешто набаве: комадић маслаца, коњетину, сушену воблу или харингуˮ. Реч „авосˮ значи „мождаˮ уз наду да ће човек имати среће, при чему са малом вероватноћом да се то остварити.

У народу се ова реч одомаћила већ 30-их година, када је почела масовна производња ових торби и касније када ју је у својим шалама користио популарни совјетски хумориста Аркадиј Рајкин.

4. Авоску су протерале пластичне кесе

Авоска је постепено почела да излази из употребе совјетских људи крајем 70-их, када су се појавиле прве пластичне кесе. Најчешће су се оне производиле у иностранству и постале су прави модни хит. По старој навици људи су пластичне кесе, као и авоску, прали, сушили и користили више пута (бацали би их тек кад би се сасвим офуцале или пробушиле).

А ипак се авоска задржала као кухињски предмет у домаћинству: у њој су држали бели и црни лук, или би је окачили кроз прозор зими са неким производима, што је био својеврсни додатни фрижидер. Авоска је коришћена и као обична мрежа којом су се ловили ракови.

5. Повратак у моду

У СССР-у људи су имали доста еколошких навика: осим сакупљања старе хартије и старог гвожђа, био је ту и шопинг са авоском. Са савременим еколошким трендовима и потискивањем пластичних кеса из употребе, људи су се сетили и авоске, одличне и јефтине алтернативе несрећним кесама које загађују планету.

Испоставило се да авоска није само еколошка и практична, него и веома јефтина! Најобичнија кошта око 150 рубаља (2 долара). Међутим, све више модних дизајнера прави своје верзије, модерне и, наравно, скупе. Авоске су надахнуле дизајнере модних кућа Prada, Kenzo, StellaMcCartney, а њихове варијанте коштају око 30 хиљада рубаља (400 долара).