Отац Сергеј, свештеник и презвитер Цркве светог Флора и Лавра, на опелу. Село Флоровско, Јарославска област.
Сергеј Пјатаков/SputnikПратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Усред малог гробља стоји отворени мртвачки сандук пресвучен бордо тканином, а у њему бака која се управо упокојила. Људи један за другим прилазе сандуку са букетима цвећа, бришу сузе и стављају цвеће на покојницу.
„Данас сахрањујемо нашу баку, моју маму“, каже Ана Кољесникова, становница Волгограда, и све то снима камером.
„Мама, немој да снимаш“, са негодовањем говори њена ћерка и покушава да јој одузме камеру, али Ана је ипак снимила целу сахрану поставила снимак на Јутјуб. За неколико година (од 2016) тај снимак је имао 140.000 прегледа, и ниједан позитиван коментар. Гледаоци су револтирани отвореним снимањем нечега што би требало да буде дубоко лична ствар. Па ипак, управо захваљујући том снимку може се видети како се одвија сахрана у Русији.
Покојник се по правилу сахрањује трећег дана после смрти. Ујутру тога дана у кућу умрлог члана породице стиже погребно возило. Његови најближи одлазе у мртвачницу, преузимају покојника, смештају га у сандук а затим одлазе у цркву, најчешће у храм при гробљу, где се врши опело. Свештеник молитвама испраћа покојника на онај свет и моли Бога да опрости упокојеном све његове грехе и да му подари покој у Царству Небеском.
Некада је био обичај да се на сахрану позову нарикаче, жене које запомажу и певају погребне песме. Данас их практично нема, али антрополог Светлана Адоњева каже да су поједине експедиције за проучавање фолклора снимиле нарицања чак и у 21. веку.
После молитве следи последње целивање покојника. Присутни прилазе и целивају га у чело, а у сандук стављају свеже цвеће (обавезно паран број цветова) и опраштају се са покојником, молећи га да им опрости грехе и молећи Бога да њему да вечни покој на ономе свету. После тога се цвеће вади из сандука. У Русији није уобичајено да се људи сахрањују са свежим цвећем. Понекад се уместо њега ставља вештачко.
Сандук се затвара и погребно возило га транспортује на гробље. Тамо сандук носе гробари, а присутни се крећу иза њих. Сматра се да није добро ићи испред сандука. Ако то неко учини, верује се да ће га снаћи болести и несреће.
Гробари спуштају сандук у откопану раку, а затим присутни бацају одозго цвеће и понекад ситне новчиће, да покојник не оскудева на ономе свету.
Испред појединих зграда, где је неко недавно умро, и данас се могу видети смрекове гране. Ређе се оне разбацују на путу према гробу. Постоје различита објашњења овог обичаја. На пример, у Смоленском крају се то радило „да се покојнику покаже пут којим ће долазити кући у првих четрдесет дана после смрти“, пише у својој књизи „Представа о свету у тексту и ритуалу“ Светлана Толстој, управница Одељења за етнолингвистику и фолклор на Институту за славистику Руске академије наука.
У Владимирској области је грање, напротив, остављано на путу од куће до гробља да би покојник пронашао пут на онај свет и да се више не би враћао у свет живих.
Родбина посећује гроб сваке године, најчешће на Васкрс. Обичај је да се гроб тада доведе у ред. Покојнику се доносе слаткиши, фарбана јаја или чашица вотке.
После сахране пријатељи и родбина одлазе на даћу, тј. на ручак који се даје покојнику за душу. То се најчешће организује или у покојниковој кући или у посебним салама које су за то предвиђене и постоје у скоро сваком руском граду.
На даћи гости изражавају речи саучешћа и подршке члановима покојникове породице и евоцирају лепе успомене на њега.
У Русији је обичај да се даћа организује на дан сахране, а такође у девети и у четрдесети дан после сахране. Сматра се да се душа трећега дана после смрти сусреће са Богом, шест дана јој се приказују рајске обитељи, а деветог дана се поново састаје са Богом, после чега јој се 31 дан приказује пакао са грешницима који се у њему муче. Четрдесетог дана душа се поново узноси на поклоњење Богу и на суд. Бог одлучује где ће послати душу, у рај или у пакао. Због тога је обичај да се у те дане живи моле за упокојеног и да га молитвом подрже у сваком сусрету са Богом.
На другу и трећу даћу чланови породице зову и свештеника да одржи парастос. Поред тога, на првој даћи се испред стола поставља фотографија упокојеног, а поред ње парче црног хлеба и чаша вотке. Фотографија, хлеб и чаша са вотком треба да стоје ту док не истекне 40 дана од његове смрти, да би имао шта да презалогаји и попије до коначног одласка на онај свет.
Породица сама бира јеловник за даћу, али по обичају су на том списку обавезна следећа јела:
Као закуска се износи крупно сецкано поврће – краставци, парадајз, ротквице са луком, лишћем першуна и другом зелени.
Од напитака се обично припрема кисељ – густи слатки напитак од бобичастог или другог воћа у који се додаје густин. Свештеници Руске православне цркве не подржавају служење алкохола на даћи, али ожалошћени и поред тога пију вино или вотку. Понекад под дејством алкохола поједини гости могу почети да се смеју или играју, што није уобичајено, и зато је количина алкохола на даћи најчешће ограничена.
„Чим ми је мама умрла позвала сам хитну, а већ кроз 15 минута су дошли непознати људи и представили се као радници ’ритуалне службе’. И са врата кажу: ’Дошли смо по покојника’. Ја их питам: ’Шта је са вама, јесте ли ви болесни? Још није дошао нико из хитне ни из мртвачнице!’ Једва сам их отерала“, тако 59-годишња Олга Козлова из Подмосковља описује дан смрти своје мајке.
Сличне погребне агенције се у Русији зову „сиве“ или „црне“. Оне подмићују запослене у служби хитне помоћи и полицији да им ови одмах јаве кад неко умре, па одлазе у покојникову кућу да понуде члановима његове породице погребне услуге скупље него што оне иначе коштају. Портал Secretmag наводи да у руском погребном бизнису има 20% таквих агенција.
Процењује се да руско погребно тржиште вреди 64 милијарде рубаља (864,3 милиона долара). Већина грађана Русије (79%) троши на сахрану између 20.000 и 100.000 рубаља (270-1.300 долара) у зависности од примања, док скупљу сахрану може да приушти себи само 8% становништва, наводи се у истраживању „Института за проучавање јавног мњења Анкетолог“ за 2019. годину.
Највећи трошак је гробно место. Грађани Русије често купују гробно место унапред или сахрањују покојника поред његових најближих. Ако нема резервисане парцеле, администрација отворених гробаља је дужна да изда бесплатно гробно место, али у том случају радници гробаља често уцењују чланове породице. На пример, у Нижњем Новгороду су тражили 20.000-100.000 рубаља (270-1.300 долара) за неку бољу парцелу од понуђене, најчешће близу улаза у гробље, близу гробова родбине или на сувом месту, где земља не влажи.
У Москви се гробно место може купити на аукцији, али парцеле нису јефтине. Једна кошта најмање 200.000 рубаља (2.700 долара). Непозната лица продају парцеле чак и на интернет-огласима. Цена варира од неколико десетина хиљада рубаља до неколико милиона рубаља.
Људи одлазе на гробље где су сахрањени њихови рођаци и пријатељи на Задушнице (дан молитвеног сећања на упокојене). Село Новотроицк, Забајкалски крај.
Јевгениј Јепанчинцев/SputnikМного јефтиније изађе кремација и сахрана праха. То кошта 15.000-20.000 рубаља (202-270 долара), и у цену улази и сахрањивање урне са посмртним остацима покојника на гробном месту, али 89% грађана Русије бира традиционални начин сахрањивања ближњих.
Ако је покојник био незапослен, пензионер или мртворођенче, држава компензује део трошкова сахране. У Москви та сума износи највише 18.400 рубаља (248 долара).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
