Како Москва излази на крај са саобраћајним гужвама

Аутомобили се полако крећу преко моста у центру Москве, 6. март 2020. године

Аутомобили се полако крећу преко моста у центру Москве, 6. март 2020. године

AFP
У последњих десетак година Москва је увек на врху светских ранг-листа градова са највећим саобраћајним гужвама. Како престоница Русије покушава да се избори са застојима на улицама и зашто јој то никако не полази за руком?

„Улице су потпуно празне, нема никога. Као у некаквом постапокалиптичном филму“ – тако је московски таксиста Руслан Серјогин описао Москву у време пандемије коронавируса у пролеће 2020. године. Тада је кроз град могао да вози само онај ко има специјално одобрење у виду QR-кода.

Саобраћајна гужва на контролном пункту приликом уласка у Москву када полиција проверава документа сваке особе која улази у Москву, Русија, 15. април 2020.

Али такво стање је трајало само од 11. априла до 1. јуна 2020. године. Чим су укинута прва ограничења број аутомобила на улицама се приближио просеку пре карантина, и направљени су застоји од 6 степени по Јандексовој скали (10 је максимална вредност, када колоне аутомобила стоје).

Дакле, и поред вишемесечног карантина Москва и Московска област су ипак заузеле прво место у свету по броју застоја у саобраћају, како саопштава сајт компаније TomTom која продаје GPS навигаторе. У протеклих десет година Москва је стабилно међу првих десет градова са највећом саобраћајном гужвом на свету. Само 2015. године се привремено спустила на 13. место.

Изградња и реконструкција путева

Завршна фаза изградње надвожњака између улице Јужнопортова и Другог Јужнопортовог пројезда.

У Москви се сваке године граде нови путеви, улице и петље, и поправљају се и проширују старе саобраћајнице – најмање 100 километара пута годишње, судећи по подацима које износи сајт комплекса за грађевинску политику и изградњу града Москве.

На тај начин је за 10 година гужва смањена за 18%, а просечно време вожње је 9 минута краће, саопштено је на поменутом сајту.

Од 2010. до 2020. године у Москви је направљено преко хиљаду километара пута, изјавио је крајем 2020. године заменик градоначелника руске престонице Андреј Бочкарјов.

„И поред тога што је број аутомобила током протекле године порастао за 250.000-300.000, ипак није порастао укупан интензитет саобраћаја, тако да Москва више није на првом месту по застојима, што значи да наши напори нису били узалудни“, рекао је тада Бочкарјов.

Са друге стране, поједини Московљани сматрају да стална изградња и поправка путева привремено проузрокује веће саобраћајне гужве у другим деловима града.

„Око насеља Медведково, где ја живим, поправља се велики број петљи и зато куд год хоћу да кренем, упаднем у саобраћајну гужву. Раније сам се до свог одредишта возио четрдесет минута, а сад путујем сат и по“, каже фотограф Антон Уханов.

Развој градског превоза

Електробус

Московљанка Валерија Дашкевич има 36 година и за протеклих пет година је у градском превозу била само једном, почетком априла 2021. године. И каже да је тада затекла препуне вагоне под земљом, а градски аутобуси су били заглављени у саобраћајним гужвама.

„Мислила сам да ћу стићи брже него аутом, али је моја линија метроа била у прекиду, па сам морала да преседам на аутобус и тако сам путовала још дуже. Сад ћу наредних пет година имати страх од градског превоза“, прича Валерија.

Поштовање мера здравствене заштите у јавном превозу (ношење маски и држања физичке дистанце), 6. октобар 2020. Москва.

Са друге стране, Канцеларија за градски превоз Московске владе интензивно ради на развоју метроа. У Москви је од 2011. године отворено 56 нових станица метроа, саопштено је на сајту градске владе. Гради се и нова Велика кружна линија метроа која ће имати 31 станицу. Требало би да она сваку вожњу скрати за 30 минута, наводи се на поменутом сајту.

Гради се и Московска централна обилазница, а додају се и нове станице и возови на већ постојећим железничким линијама. Тако ће житељи Подмосковља моћи брже да стигну до Москве. Граде се и нове трамвајске, аутобуске и тролејбуске линије, као и линије за електробус.

Поред свега тога, у Москви је направљен 351 километар трака за градски превоз, али многи Московљани сматрају да то нимало не доприноси растерећењу саобраћаја. „Ја сам таксиста, мени је дозвољено да возим траком за аутобусе“, каже Руслан Серјогин. „Али чак и када је неки хитан случај, кад некога возим у болницу, аутобуском траком ми треба пола сата да пређем три километра“.

Платни паркинг у Москви.

Многи житељи Москве и даље избегавају градски превоз да се не би заразили коронавирусом. „Раније сам метроом ишао у центар града на посао. Ауто ми је служио за одлазак изван града. Сада свуда идем аутомобилом. У метро улазим само кад није гужва, али и тада ми није пријатно, јер многи унаоколо кашљу“, прича 35-годишњи Московљанин Андреј Собољев.

„Саобраћајне гужве су добар показатељ“

У новембру 2020. године градоначелник Москве Сергеј Собјањин је изјавио да се застоји на улицама главног града могу победити само помоћу брзог градског превоза, који ће мотивисати Московљане да мање користе своје аутомобиле.

Човек прелази улицу у току саобраћајне гужве на обали реке Москве у центру Москве.

„Ми у Москви већ имамо милионе аутомобила, и сваких пет година њихов број порасте за један милион. Колико год путева да направимо, неће бити довољно за толике аутомобиле“, рекао је Собјањин.

И поред све већег броја личних аутомобила, мере које се примењују у Москви ипак помажу у борби против гужве и полако смањују потребу грађана да користе сопствени превоз, уверен је Александар Кулаков, директор Центра за саобраћајно моделирање Факултета градског и регионалног развоја универзитета „Висока школа економије“.

„Методи који се спроводе у Москви и Московској области функционишу, али резултат не може да се покаже за кратко време, поготово у условима који не доприносе ређем коришћењу личног превоза“, сматра Кулаков.

Познати руски блогер и урбаниста Иља Варламов се слаже да је неопходно развијати градски превоз, али се противи изградњи и ширењу путева, јер по његовом мишљењу нови и шири путеви само мотивишу Московљане да купују аутомобиле и тако изазивају још већу гужву.

Он сматра да гужву највише стварају возачи који крше саобраћајна правила и проузрокују застоје и удесе. „Може да се направи и стотину нових савремених магистрала, али ако ти кретени наставе да прелазе по дијагонали из прве у пету траку, увек ће бити застоја. Код нас се не посвећује довољно пажње култури вожње. <...> А како се изборити са кретенима? <...> Само већим казнама. Возиш резервном траком? Не поштујеш предност? Скрећеш из погрешне траке? Казна од пет до десет хиљада!“, пише Варламов на Инстаграму.

Руководилац експертног центра „Пробок.нет“ Александар Шумски сматра да је Москва избила на прво место по застојима на улицама само зато што је прва у свету укинула карантин, али да је и даље потребно борити се против саобраћајних гужви. „Ми морамо да смањимо потребу за коришћењем личног аутомобила. То је следећа фаза развоја саобраћаја коју ми морамо да прођемо“, каже он.

На званичном налогу Канцеларије за саобраћај Московске владе на месинџеру Telegram наводи се да је 2020. године оптерећеност путева на годишњем нивоу ипак мања за 5%, и да застоји на улицама у време пандемије нису негативан показатељ.

Аутомобили су „заробљени“ у саобраћају на обали реке Москве изван Кремља. Храм Христа Спаситеља лево, у позадини.

„Москва је прва у свету по саобраћајним гужвама, али овога пута је то добро. Увек се чинило да су застоји на улицама лош показатељ. Међутим, у коронавирусној 2020. години је све супротно: гужве су доказ да град није направио велику паузу у свом функционисању. <...> Путеви су били отворени, градски превоз је имао велика ограничења, али је ипак функционисао“, пише на Телеграм налогу Канцеларије за саобраћај.

Портал Russia Beyond је у вези са овом темом упутио питање Канцеларији за саобраћај и развој саобраћајне инфраструктуре града Москве, али у тренутку објављивања овог материјала још увек није добио одговор.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“