Холанђанин који се преселио у Русију: „Више се не осмехујем без разлога“

Machiel Sneep
Најпре је Махил заволео Рускињу, затим необичну руску чорбу од салате са квасом (окрошку), и на крају почео да води блог о томе како постепено и сам постаје Рус.

„Сада ћу вам испричати које холандске речи постоје у руском језику: ’флот’ (флота), ’гавань’ (лука), ’матрос’ (морнар) и многе друге“ – тако свој видео-клип почиње Махил Снип (Machiel Sneep) , високи светлокоси момак са широким осмехом. Махил има 31 годину, родом је из Холандије али већ дуже од пет година живи у Русији. Бави се маркетингом, а поред тог основног посла води и популарни блог на руском језику и канал на Јутјубу о разликама и сличностима између двеју земаља и о ономе што је научио од Руса.

Холанђанин у Русији

Махила је у Русију довела љубав. „Срели смо се 2011. на Евровизији у Диселдорфу. Аља је тамо отишла као новинар, а ја сам радио у холандској компанији која је продавала разне сувенире: мајице, шалове, кригле“, прича он. „Затим је она дошла на неколико месеци у Холандију на специјализацију, и тако смо почели да се виђамо“.

После свадбе 2015. године одлучили смо да живимо у Русији. „Мени је било лакше да се преселим него њој“, објашњава Махил. „Да би неко радио у Холаднији као новинар мора да зна холандски, а ја сам помислио да ћу ја у маркетингу имати више могућности“.

Махил сада ради од куће. Има клијената и у Русији и у иностранству. Супруга новинарка му је предложила да покрене блог. Она му помаже и да изађе на крај са тешким руским језиком.

У своме блогу Махил често пореди живот у обе земље. На пример, у Холандији деца у обдаништима добијају сендвиче за ужину и не морају да спавају преко дана, али зато у Русији лекари свакоме долазе на кућну адресу и нема проблема са куповином лекова у апотеци. Махил и Аља заједно смишљају теме за прилоге у блогу. „Затим ја њој диктирам текст, а она га уноси у рачунар“, каже Махил. Он може и сам да уноси текст на руском, али веома споро, „пет пута спорије него Руси“, како он каже.

Најкомпликованији глас

Махил одлично говори руски. Почео је да га учи још у Холандији, али сматра да је најефикаснији начин учења путовање кроз мање руске градове.

„За разлику од Москве и Петербурга, у тим градићима ретко ко говори енглески, тако да ви немате избора и морате проговорити на руском. Ја сам користио чак и гестове“, прича он.

Као и многим странцима који уче руски језик, и њему је најтежи био глас „ы“. „Најпре нисам могао чак ни да изговорим тај глас нити сам сагледавао разлику између ’ы’ и ’и’“, каже Махил. „Још увек ми тај глас звучи чудно, као да фока каже ’здраво’ (’Ы!Ы!Ы!’). У холандском језику такође постоје гласови које странцима тешко падају. Можда моја жена због тога још увек не учи холандски“.

Холанђанин није равнодушан ни према руском курзиву: „Слово ’т’ личи на ’м’, а ’ш’ на ’и’. Писани текст на руском ја доживљавам као некакву тајну поруку или лекарски рецепт“, каже Махил.

Оба његова детета говоре и руски и холандски. „Ја са њима разговарам само на холандском, а Аља на руском. А нас двоје понекад говоримо енглески кад не желимо да деца разумеју“.

Како заволети чорбу „окрошку“ и хељдину кашу

Хладна чорба од салате са квасом једно је од оних јела руске кухиње која обично изазивају недоумицу код странаца. Али то није случај са Махилом. „Најпре ми се учинило да је квас неукусан, или бар веома чудан. Али онда сам пробао квас у чорби ’окрошка’ и то је укусно. Међутим, квас сам по себи још увек не конзумирам. Не волим ни окрошку са кефиром, киселкаста ми је“.

Поред ове летње чорбе Махил је пробао и „тушонку“ (конзервирано динстано месо, попут месног нареска). „Не једемо је често, али је укусна и брзо се спрема. Углавном правимо хељдину кашу с тушонком“. Он је хељдину кашу први пут пробао још у Холандији – њоме га угостила будућа жена када је отишао код ње у госте. „Хељда је била пресољена, али сам је ипак појео. Следећи пут је испала боља и допала ми се“.

Ако се Михалу нешто не допада, онда је то већина руских тврдих сирева. „Вероватно још нисам пронашао свој укус, али сиреви из супермаркета немају издашан укус и пријатан мирис сира“, каже он.

Не осмехује се непознатим људима

У својој новој земљи Махил је стекао и нове навике. Тачније, одбацио је старе. „Када сам дошао у Русију, најпре сам се запитао: Зашто су Руси тако тужни? Али онда сам схватио да се они осмехују само када стварно то желе. Сада сам се и ја русификовао. Ако ме видите да се осмехујем, значи да је то искрено“, прича Махил. „Поред тога, Руси су веома гостољубиви. Ако вас позову у госте, неће вас пустити да одете гладни“.

Суботом Махил има слободан дан и тада одлази у дуге шетње Москвом. „Најпре идем да играм фудбал, затим једноставно шетам улицама. Разгледам архитектуру, занимљиве четврти“. Махил прича како би желео више да путује земљом, али засада му не полази за руком. „Посетили смо Санкт Петербург, неколико градова у Подмосковљу и Поволжје, а путовали смо и у Карелију ’Рускеалским експресом’. Веома занимљив воз, а и парк је леп. Желим још да одем на Крим, на Кавказ и на Камчатку“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“