10 најпопуларнијих печурака које можете брати у Русији

Legion Media
Руси су вероватно највећи љубитељи гљива на свету! Они су просто фасцинирани процесом брања печурака или „тихим ловом“, како га зову.

Жеља за брањем гљива код Руса је вероватно већ достигла генетски ниво. То заправо није изненађујуће. Већ вековима Руси се хране шумским печуркама. Већином су „ловци на печурке“ била деца (одрасли су били превише заузети за тако лак посао) и потрага за печуракама била је њихова омиљена такмичарска забава: чије су печурке боље? Постојала је „хијерархија“ печурака: у време бербе људи су брали само најбоље, док су ван сезоне брали чак и оне које су једва јестиве.

Данас, кад више не постоји таква потреба за храном, милиони Руса су и даље опседнути „тихим ловом“. Стару вредносну хијерархију печурака памте само најстраственији „печуркари“. А сваки притом има своје сопствене фаворите.

Обично Руси беру само печурке које познају од детињства, али данас постоји много страница на друштвеним мрежама, као и апликација, на којима берачи једни другима помажу да препознају одређену врсту.

Сезона почиње крајем маја, али омиљене печурке беру се у септембру и октобру.

1. Лисичарка

Ова врло симпатична наранџасто-жута печурка појављује се у централној Русији крајем августа. Лисичарке се крију у трави у листопадним и четинарским шумама. Обично расту у групама. Берачи печурака таква места чак називају „поља лисичарки“.

„Више волим да берем печурке него да их једем“, пише један Рус. „Занимљиво је да понекад нађете једну лисичарку и тако почиње... потрага и лов. Видите да вам је корпа већ пуна, али не напуштате своје налазиште“

Главна предност лисичарки је у томе да су ретко црвљиве. Најукуснији начин припреме је пржење са кромпиром. Али има и много других рецепата за свачији укус.

2. Прави вргањ (Boletus edulis)

Прави вргањ је цар свих гљива. Погледајте га само: тако леп и округласт, а можете га јести чак и у сировом стању. Такође расте у листопадним и четинарским шумама, а преферира мочварно тло.

„Прави вргањ је, како је мој деда увек говорио, вредна печурка, највреднија и најкориснија печурка“, пише други љубитељ. „Треба га одсећи код корена и не оштетити мицелијум. Зашто бисте уништили такву лепоту?“

Међутим, у руским шумама их не лове само људи, него и црви, па се морају пажљиво бирати.

3.  „Подберјозовик“ (брезов дед)

У Русији се неколико врста печурака породице Leccinum називају „подберјозовики“, али све су јестиве и само незнатно се међусобно разликују, углавном по нијанси боје и величини клобука. Како им само име говори, расту у близини бреза.

„Ако се само провозате међу брезама за време сезоне печурака, нећете остати без јутарње супе“, пише Сергеј. „Зато волим ове печурке. Тако их можете брати! Провозајте се на бициклу ујутро и наћи ћете читаву прегршт.“

Брезовог деду можете пржити, додати га у супу или маринирати у теглама.

4. „Подосиновик“ (турчин, тополов дед)

Ово је још једна гљива из породице Leccinum, која се разликује од претходне. Има светлонаранџасти клобук и расте у близини јасика и топола. Узгред, посебно добро успева у младим шумама и није усамљена, него најчешће у великој „породичној“ групи.

5. Боровњача (Suillus)

„Боровњача има једну несумњиву предност над другим печуркама: најбоља је за кишељење“, пише берач гљива Виктор.

Још једна њена предност је што добро расте на северу. Највише воли пропланке у младим четинарским шумама. Руски назив „масљонок“ потиче од речи за уље (масло), јер јој је клобук клизав на додир.

6. Шампињони

Ова печурка је честа у руским супермаркетима, али многи радије воле да је беру у природи. Најбоље расте на ливадама и пољима где пасу краве, воли такво тло. „Шампињони имају мирис печурака, влаге и помало ђубрива. Печурке из продавница (које се узгајају вештачки) не миришу ни на шта“, објашњава руски берач гљива.

7. Краснице (Russulas)

Ова врста печурака, на руском „сиројожки“, има велики број типова и боја, а у руским шумама је генерално најзаступљенија група. Неке врсте, међутим, могу се јести само после термичке обраде, па треба да берете само гљиве које познајете.

8. Млечнице (Lactarius resimus)

На први поглед ова печурка, на руском позната као „грузд“, не изгледа примамљиво и крије се у сувом лишћу у близини бреза. Али потрага за њом изазива праву буру осећања међу правим љубитељима. „Брање млечнице изазива такво узбуђење и такву радост кад се печурка пронађе, посебно ако се ради о великој породици“, каже један берач са Урала.

Пре припреме ове печурке се потопе на неколико сати (или прокувају) како би изгубиле горчину. А онда се прже или усољавају за зиму. Врло су укусне!

9. Рујница (Lactarius deliciosus)

Ове печурке припадају истом роду као претходне млечнице и такође имају горчину која се губи кувањем. Зато се најчешће киселе. Расту у групама у четинарским шумама и често се препознају по риђем клобуку.

10. Пуза или медењача (Armillaria mellea)

Ове печурке расту на деблима и обореним стаблима и изгледају непријатно... Али пружите им шансу! Невероватно су популарне у Русији за кишељење.

„Медењаче су моје омиљене печурке. Намаз од њих је нешто најукусније, укисељене нису ништа лошије“, пише један руски печуркар. „А такође имају тако племенит мирис.“

Које печурке су вама омиљене?

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“