Шта Русија жели да постигне на самиту о климатским променама у Глазгову?

Андреј Васиљев/TASS
Шта Русија као четврта земља у свету по емисији гасова са ефектом стаклене баште планира да стави на дневни ред самита COP26 у Глазгову како би свет избегао климатску катастрофу?

Према новој анализи коју су извршили експерти на сајту Carbon Brief, посвећеном климатској аналитици, Русија је од 1850. године избацила у атмосферу 6,9% укупне емисије угљен-диоксида на планети.

Полиција и демонстранти на протесту „Побуна против изумирања“ у Улици Бјукенан током самита COP26 у Глазгову.

Ако то није довољно, подаци Уније забринутих научника показују ситуацију из боље перспективе. Они говоре да је Русија четврта земља у свету по годишњој емисији угљеника, а ако се узме у обзир укупна емисија из доиндустријског периода, Русија је на трећем месту, и испред ње су само САД и Кина.

Срећом, у Руској Федерацији многи постају свесни стварних климатских промена. У видео-обраћању самиту Г-20 који је одржан у Риму, председник Владимир Путин је изјавио да Русија брже од земаља Г-7 смањује емисију гасова са ефектом стаклене баште.

Испаша са фабричким димњацима у позадини.

Па ипак, тај оптимизам се може прихватити са извесном дозом опрезности, будући да РФ рачуна на своје шуме и мочваре које треба да апсорбују довољну количину гасова са ефектом стаклене баште како би климатски циљеви били достигнути, али ће при томе увећавати емисију угљен-диоксида све до 2050. године, пише руски пословни лист „Комерсант“ позивајући се на пројекат стратегије Министарства економског развоја РФ.

Шта ће Русија предложити на самиту COP26?

Заменик премијера руске владе Алексеј Оверчук.

Руску делегацију предводи заменик премијера Алексеј Оверчук, а чине је:

  • Максим Решетњиков (министар економског развоја)
  • Александар Козлов (министар природних ресурса и екологије)
  • Руслан Едељгеријев (специјални представник председника РФ за питања климатских промена)
  • и Анатолиј Чубајс (специјални представник председника РФ за везе са међународним организацијама).

Председник Путин ће наступити на самиту путем видео-линка.

Самит у Глазгову је по својој природи сличан Париском климатском споразуму, где се ради о новцу, а не о емисији гасова, каже Алексеј Кокорин, доктор филозофије и руководилац програма за климу и енергетику Светске фондације за природу у представништву Русије.

„Такви самити имају за циљ да обезбеде помоћ сиромашним и угроженим земљама, тако да ту имамо две групе земаља: педесетак развијених, које се обавезују да пруже помоћ, и 100-120 оних које треба да приме помоћ. И најзад, постоји врло мала група земаља које не примају помоћ, а могле би да ставе на располагање мању новчану помоћ на добровољној основи. Русија је у тој трећој групи. Према томе, ми треба да схватимо да основни циљеви и резултати самита нису директно везани за Русију и да она неће имати никаквих економских бенефиција у овом случају. Ми у таквим сусретима учествујемо само да бисмо демонстрирали нашу солидарност, напредне идеје, итд. Русија учествује у састављању техничке документације за међународне пројекте јер би се неки од тих пројеката могли реализовати и на територији наше земље. Али у целини гледано, тај самит није намењен Русији“, објашњава Кокорин.

Шумски пожари у Републици Мариј Ел.

На пример, у једном од првих већих договора постигнутих на COP26 преко 100 светских лидера је обећало да ће до 2030. године обуставити сечење шума и подстаћи њихову регенерацију, што подразумева 19,2 милијарде долара државних и приватних инвестиција. Али та средства ће бити издвојена за тропске шуме, тако да је за Русију та инвестиција „нешто лепо, јер је очување тропских шума добра ствар“, додао је Кокорин.

Друга важна питања на конференцији биће посвећена ономе што је учињено од 2015. године, откако је потписан Париски климатски споразум, па ће се констатовати да ли је и у којој мери свет успео да избегне катастрофу.

„Ми већ имамо одговор на то питање. И генерални секретар УН Антонио Гутерес и Грета Тунберг кажу да је учињено веома мало и да се ми сада налазимо у тачки са које већ нема повратка“, каже Михаил Канишчев, директор АНСЕЛЬМА, научноистраживачког пројекта усмереног на побољшање енергетске ефикасности и смањење емисије штетних гасова.

По његовим речима, Русија има своје сопствене националне приоритете од којих зависи и њен наступ у Глазгову. На првом месту је циљ да се нуклеарна и хидроенергија прогласи за „зелену енергију“. Русија је водећа земља када је реч о изградњи нуклеарних електрана, тако да би јој „зелени“ статус нуклеарне енергије отворио нове могућности за изградњу нуклеарки широм света, чиме би значајно био допуњен државни буџет за наредни дугогодишњи период.

Сајано-Шушенска хидроелектрана на реци Јенисеј.

Друга важна тема је спремност Русије да узме у обзир пројекте секвестрације у оквиру трансграничног обештећења за повећану емисију угљен-диоксида и генерално у стварању јединственог система трговине карбонским јединицама, ако не у глобалним размерама, онда бар у Европи. Козлов је сапштио агенцији Reuters да ће руска делегација у Глазгову инсистирати на томе да се безрезервно узму у обзир капацитети руских шума када је реч о њиховој апсорпционој моћи.

„У вези са том иницијативом може бити проблема“, каже Канишчев. „Европљани ни сами нису још израчунали апсорпциони капацитет шума и начин на који се то може узети у обзир, тако да нису спремни за тај раговор са нама [са Русијом]“.

Још једна велика амбиција Русије на самиту УН у Глазгову је укидање санкција. Канишчев сматра да су дискусије о спречавању климатских промена прилика за Русију да инсистира на ослобађању „зелених“ пројеката од санкција, што би јој пружило приступ „зеленим“ финансијама и технологијама. Пред одлазак у Глазгов Руслан Едељгеријев није искључио могућност да руска делегација покрене питање укидања санкција за „зелене“ пројекте.

„С обзиром на опасност од катастрофе, заиста је једноставније ставити руским компанијама на располагање технологије које ће умањити њихов утицај на природу, као и повољне финансије које ће омогућити да се ти пројекти реализују, тако да нико не буде на губитку“, каже Канишчев.

Кокорин је, међутим, скептичан у погледу иницијатива руске делегације. Ако Русија побољша свој имиџ захваљујући овој конференцији, то може на неки начин утицати на укидање санкција, али је вероватноћа таквог исхода крајње мала. Он сматра да „руска делегација заиста има циљ да остави што бољи утисак на друге земље како би нашим пријатељима било лакше да инсистирају на укидању санкција. На пример, Италија инсистира на укидању санкција, тако да она сада може рећи: ’Погледајте колико је Русија постала еколошки чистија’“.

Ми смо оно што градимо

Индустрија, саобраћај и пољопривреда се најчешће помињу као „виновници“ климатских промена, али је грађевински сектор одговоран за око 40% емисије штетних гасова у целом свету. У Русији грађевински сектор емитује 21% укупне количине угљен-диоксида везане за енергетику.

Дим из димњака термоелектране ТЭЦ-2 у Новосибирску.

Из тог разлога зграде и инфраструктура заузимају важно место на списку еколошких тема, поред обновљивих извора енергије и сече шума.

У јануару 2019. године Русија је имала 21.432.000 стамбених зграда, од тога је 17.213.000 уведено у експлоатацију пре 1995. године без норматива везаних за штедњу енергије, каже Константин Борисов, водећи научни сарадник Центра за енергетску ефикасност 21. века (CENEF).

„Зграде које су уведене у експлоатацију пре важећих норматива везаних за штедњу енергије главни су узрок високе потрошње грејних и енергетских ресурса и високе емисије гасова са ефектом стаклене баште“, додаје он.

Грађевински сектор има значајан потенцијал када је реч о смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, и Русија би на тај начин могла дати велики допринос борби против климатских промена. Међутим, и поред свих истраживања која говоре о потреби решавања овог проблема, тема грађевинског сектора, по свему судећи, није на дневном реду руске делегације у Глазгову.

Колико је тема климатских промена значајна за Русију?

Русија се загрева 2,5 пута брже од остатка планете, и посебно се брзо загревају њени арктички региони, изјавио је председник Путин у видео-обраћању на самиту Г-20. Само у току протекле деценије просечна годишња температура у Русији се подигла за 0,5 степени Целзијуса, тако да се у све већој климатској кризи Русија суочава са многобројним опасностима, међу којима су ширење неплодног пустињског ареала, ерозија тла и топљење пермафроста, рекао је Путин, додавши да су југ и исток Русије у том погледу посебно угрожени.

Министарство природних ресурса и екологије направило је списак могућих последица климатских промена, и тај списак је дугачак: „Зграде, путеви и друга инфраструктура брже ће пропадати због деформација температуре и влажности... Интензивирањем падавина повећава се и вероватноћа подизања речног водостаја и бујичних токова, што ће изазвати поплаве и уништење обалске инфраструктуре“.

Русија сваке године троши 4-6% свога бруто домаћег производа (БДП) за санирање последица еколошких катастрофа.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“