- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Грађани Русије знају шта је то несташица животног простора. Многи су у СССР-у морали са целом породицом да живе у једној соби комуналног стана (заједничког стана за више породица које користе исту кухињу и купатило), а поједини чак и у соби студентског или радничког дома, или у баракама. Било је и такозваних станова хотелског типа (од 12 до 25 квадрата). У постсовјетском периоду Русија је доживела „грађевински бум“ и чинило се да је тиме заувек стављена тачка на принудно „стискање“ у тесном животном простору. Али није.
Шесторо у 22 квадрата
Мама, тата и четири ћерке живе у 22 квадратна метра. „Никада нисмо мислили да ћемо овако живети, али смо хтели да се преселимо у Москву, а нисмо имали новца за нормалан стан па само одлучили да купимо ово. Јесте мало, али је наше“, прича мама Јулија.
Поставило се питање како цела породица да се смести на тако малу површину. У соби су постављена два велика лежаја на расклапање и дечији креветац. Нашло се место и за радни сто, да би деца имала где да уче. У уском ходнику је орман, мали фрижидер и уска кухињска гарнитура. Ту су све дечије и родитељске ствари, али су полице полупразне.
„Ја сам минималиста, то је срећа“, прича Јулија. „Купујемо минимум ствари, а и новац на тај начин штедимо“. Сезонске ствари држимо у кући на селу, а све остало, што је сувишно, немилосрдно бацамо у контејнер.
Јулија на друштвеним мрежама води популарни блог о животу шесторо људи у гарсоњери, и ту даје савете везане за оптимизацију животног простора. „На пример, ја се трудим да све одело пакујем у комоду вертикално, да би било компактније. Дечије играчке држимо у кутијама под креветом. И редовно организујемо бацање непотребних ствари!“
Јулијина породица је недавно купила већи стан који се сада реновира, тако да они привемено још увек живе у гарсоњери.
Двоје у 20 квадрата
Из личне архиве
Светлана живи са својим супругом и мачком у 20 квадрата, у Московској области. „Пре овога смо живели у изнајмљеним становима, штедели смо за учешће у стамбеном кредиту и нисмо планирали да купимо гарсоњеру. Међутим, једном смо видели плакат са објавом да се гарсоњера у новоградњи у Подмосковљу продаје за свега 1,5 милиона рубаља (20.000 долара) па смо помислили да то није лоше купити као инвестицију, јер данас све поскупљује. Тако смо купили ових 20 квадрата без кредита, и чак смо имали новца да средимо гарсоњеру. Овде смо скоро годину дана“.
Многе ствари смо морали да бацимо или да отерамо у викенд-кућу изван града. Бицикле држимо у улазу зграде. Требало нам је место за неопходан намештај па смо морали да одустанемо од шпорета и рерне, и уместо њих користимо малу уградну плочу за кување и мини рерну. Уместо обичног усисивача користимо вертикални, и то мало нижи, тако да заузима мање места.
Из личне архиве
„У кухињи имамо једну радну плочу на ’Г’, и то нам је једина радна зона“, каже Светлана. Она ради онлајн и веома јој је битно да има место за компјутер. И сто за ручавање је овде необичан – има точкиће тако да се може премештати. „Телевизор смо такође хтели да сместимо у орман, али смо му ипак нашли место у углу“.
Поред тога, у гарсоњери је ваздух био веома сув и било је прилично загушљиво. Тај проблем је решен помоћу клима-уређаја и овлаживача ваздуха.
И поред свега, ограничени простор им је досадио после неколико месеци, јер се испоставило да обома треба лични простор за неометану пословну комуникацију и контакте са пријатељима. „Чак и мачка је постала помало депресивна, јер нема где да трчи и скаче“. Сада брачни пар планира да купи већи стан.
20 квадрата и остава
Наталија такође живи са мужем у 20 квадрата и води блог о животу у гарсоњери. Они су овде мање од годину дана. „Ја сам из Москве, а муж је из другог града, и он је хтео да има свој стан. Нисмо имали могућности да узмемо стамбени кредит, па смо некако скупили новац само за гарсоњеру, и то на рате“, прича Наталија. „Али нама се гарсоњера веома допада, мада неки сматрају да је то чисто лудило. Понекад ми пишу коментаре типа „лични простор је напустио четовање“.
Млада породица, међутим, нема проблема са тим: „Ми смо и раније све време проводили заједно на кухињском дивану, а у собу смо одлазили само да спавамо“. Наталија ради за кухињским шанком, а њен муж на каучу, и једно другоме не сметају. „Ако се муж и ја посвађамо, ми не одлазимо свако у свој ћошак, него напротив, одмах решавамо проблем“.
За спавање су супружници пронашли занимљиво решење – користе широки кауч са узглављем. А за ствари су изнајмили оставу, па ту држе скије, клизаљке, тротинете и сезонске ствари. „Код куће нам је само одело које носимо. Кад купим нешто ново, ја старо бацим или дам некоме“.
Релативно недавно су купили још једну микрогарсоњеру од 17 квадрата у центру Москве. Кажу да нису могли одолети привлачној цени, па су одлучили да уложе новац како би касније могли да издају тај простор. Засад реновирају ту гарсоњеру и размишљају да можда неко време најпре и сами живе у њој, јер су сада уверени да могу да живе и у 17 квадрата.
Експеримент у 13 квадрата
Из личне архиве
Валентина је два месеца живела у Москви у свега 13 квадрата и то доживљава као својеврсни експеримент. „Живела сам ја и у шатору два месеца. Иначе волим да се изолујем од уобичајених услова, то је понекад корисно“, каже она са осмехом, али наглашава да је у тих 13 квадрата живела привремено, док је била у потрази за неким већим станом.
Она каже да је велика предност те гарсоњерице била у томе што је имала високу таваницу и добру организацију простора. „Схема је следећа: прозор, кауч, кухињски сто са шпоретом и судопером, испод њега веш-машина, фрижидер и микроталасна пећница, а даље узак ходник са тушем и санитарним чвором“. Ако погледате фотографију, не стичете утисак да ту има свега 13 квадрата!
Микрогарсоњера се проветравала тако што се истовремено отворе врата и прозор. Валентина код куће није спремала храну, користила је само микроталасну и електрично кувало.
„За једну особу је довољно, али ме је чудило што на спрату изнад мене у истој таквој гарсоњери живи цела породица са децом“, прича она.
Валентина сада живи у великом стану и каже да се понекад осећа као права „госпођа“. „Ја у оној микроскопској гарсоњери нисам могла да погледам како сам се обукла, јер нисам имала толико огледало, а сада имам много огледала и све време се огледам у њима!“