Зашто је Русија препуна разнобојних зграда?

Живот
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Што је зграда упечатљивија, требало би да више радује станаре! Да ли је заиста тако? Хајде да се упознамо са разнобојном архитектуром у земљи о којој кружи фама да у њој живе потиштени људи.

У совјетско доба већина „спаваћих“ рејона у великим градовима изгледала је отприлике овако: једнобојне бетонске хрушчовке и сиви асфалт улица. Само лети све би улепшало зеленило, а зими простор би украсио снежни покривач. 

Али данас стамбени квартови изгледају другачије. Странци се често чуде зашто у руским градовима има тако много шаренила на зградама. 

Разнобојне нове небодере можете видети у Москви...

и Санкт Петербургу... 

и Владивостоку... 

и Новосибирску...

Старе бетонске зграде или зграде од цигле често се дају уметницима графита да их украсе.

Има неколико разлога зашто су у Русији у последње време популарне шарене зграде. Као прво, чиновници и градитељи мисле да је тако „лепше“. Монохромна архитектура пригушених боја наилази на општу критику. 

„Лепа зграда!“ – коментарише новосаграђену разнобојну грађевину председник Републике Татарстан Рустам Миниханов. „Када не био било ових боја, балкона, она би била некако мрачна и незанимљива“.

„У таквој 'сивој' средини у индустријским објектима значајно ће пасти ефикасност рада, у стамбеним квартовима пашће наталитет, а на фармама принос млека“, истог је мишљења и чиновник надлежан за архитектуру из града Набережније Челни. 

Без сумње, јарке боје су прихватљиве као акценти или за издвојене објекте (као што је ова дечја болница у Москви). Али када је читав кварт обојен у много различитих боја то пре изазива нервозу и иритацију. 

Узгред, сматра се да дечја игралишта и други објекти за децу обавезно треба да буду разнобојни.

„Разнобојна решења за школе и вртиће прописују нам чиновници, чак нам дају фасциклу са пожељним стилским решењима. Понекад морамо дуго да преговарамо око тога, а увек се ради о веома јарким бојама“ – каже власник грађевинске фирме у Московској области. 

Али док су у Москви или Казању разнобојне зграде ствар укуса, на крајњем северу се сматра да су оне практично неопходне. Већи део године људе на северу углавном окружује монохромни црно-бели пејзаж, који тек током кратког лета бива мало разбијен оскудним зеленилом. Људи од таквих пејзажа могу пасти у депресију. Зато им је потребан поглед на јарке боје. 

У северним крајевима са суровом климом су још од краја 80-их почели да боје куће у јарке боје. На пример, град Салехард иза поларника је препун боја (на горњој фотографији), као и Анадир на Чукотки (на доњој фотографији). 

Осим тога, човек се лакше оријентише међу разнобојним зградама, посебно за време мећаве. То је особито важно у Нориљску. Из истог разлога бројеви кућа и називи улица пишу се крупно.  

У најневероватније боје офарбане су и фасаде зграда у Дудинки, најсевернијој међународној морској луци Русије. 

На Сахалину је помоћу уличне уметности решен проблем навигације. У једном насељу на острву има много једнообразних улица са истим зградама. Разнобојни мурали помажу зато људима да се не изгубе и да лакше нађу жељену локацију.

„Жеља за разнобојном архитектуром везана је за психологију совјетских људи који данас и даље доносе кључне одлуке. Наиме, совјетски људи су дуго живели у условима 'смањене разноврсности', у монохромној сивој средини. Дошло је време да се то компензује обиљем боја“, сматра познати руски архитекта Борис Бернаскони.

Ипак, овај стручњак упозорава: „Боја је моћна ствар. С њом треба бити веома опрезан, иначе може довести до неравнотеже“. Према његовим речима, озбиљан проблем у грађевинарству представља недостатак стручне консултације која би могла да помогне градитељима да дођу до исправних решења када се ради о бојама. Савремени предузимачи још нису развили системску сарадњу са архитектама, који као аутори треба да воде изградњу од почетне до финалне фазе.  

Корисници друштвених мрежа шарене зграде притом пореде са „борбеним петловима“ или са невешто нашминканом девојком која само квари своју лепоту „ратничким бојама“. (На фотографији можете видети стамбени кварт у Новосибирску) 

Сами станари се жале да се иза јарких боја често крију небрига и лоше стање фасаде. 

Али, са друге стране... Сетите се само како изгледа најпознатија грађевина у Русији! „Естетика разнобојног храма Василија Блаженог нам је у генима. Управо то је руска архитектура“, објашњава Бернаскони. 

Осим тога, реч „красниј“ (црвен) некада је значила „леп“. Управо зато је главни трг у земљи Црвен (тј. леп) (рус. Красная площадь).