Како термални извори греју читава насеља на Камчатки на -30°C

Legion Media
У удаљеним насељима Далеког истока Русије налазе се необичне електране. Оне не раде ни на угаљ, ни на нуклеарну енергију, него на геотермалну. Како то функционише?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Електрификација земље била је један од свеобухватних задатака бољшевика после револуције 1917. године. Научници су „укротили“ воду и ветар у потрази за новим изворима енергије, без којих би индустријски развој био немогућ. А на Далеком истоку су пронашли још један алтернативни начин за производњу енергије.

Совјетски експеримент  

Полуострво Камчатка (Камчатски крај) и Курилска острва (Сахалинска област) су крајеви удаљени од централног дела Русије, које карактерише висока концентрација активних вулкана, гејзира и термалних вода. Ови извори су и раније коришћени за грејање кућа, али трансформација паре у електричну енергију започела је тек у XX веку.

Прва геотермална електрана на свету направљена је у Тоскани у Италији 1904. године. Она и данас напаја насеље Лардерело. Док су совјетски научници своја испитивања на Камчатки започели после Другог светског рата. 

За место изградње прве геотермалне електране изабрано је насеље Паужетка на самом југу полуострва, у близини Озерновских термалних извора. Године 1966. почела је са радом експериментална електрана и она до данас напаја читаво Озерновско градско насеље (са око 2 хиљаде становника) заједно са предузећима за прераду рибе.

Данас је њен капацитет производње 12 MW. Осим струјом и грејањем, електрана насеље снабдева топлом водом за узгој поврћа у стакленицима (што много доприноси производњи, јер је овде температура чак и лети око 10°C).

Производња без отпада

Совјетски Савез је 1967. године 70 километара од престонице Камчатке Петропавловска-Камчатског, у близини насеља Паратунка и Термаљни, пустио у рад прву бинарну геотермалну електрану на свету. Ради се о електрани затвореног типа, у којој термална вода учествује у испаравању течности са ниском тачком кључања (конкретно овде се обично користи фреон, који кључа на 51,9°C). А турбине се окрећу помоћу добијене паре. Тако се за рад геотермалне електране могу користити и извори са нижом температуром воде.

Управо овакве станице имају будућност, сматрају савремени научници, с обзиром да на планети има мало извора са високом температуром воде, док се вода средње температуре среће прилично често. 

Совјетски Савез је могао и даље да развија експлоатацију гејзира, али је седамдесетих година због кризе на Блиском истоку цена нафте учетворостручена и даљи развој геотермалне енергетике је изгледао бесмислено. У СССР-у су управо биле откривене велике резерве фосилних горива, која су европским земљама обезбедила економски процват, а Совјетском Савезу поуздан извор прихода (детаљније сазнајте овде).

На развој алтернативних извора енергије поново је скренута пажња тек крајем осамдесетих, када је ЦК КПСС донео одлуку о развоју Далеког истока земље. Међутим, неколико година касније СССР се распао и геотермална енергетика је остала запостављена током наредних десетак година. 

Каква је ситуација данас?

Данас у Русији функционишу четири геотермалне електране, од којих се три налазе на Камчатки и једна на Курилским острвима. Осим Паужетске, крајем деведесетих су уместо Паратунске пуштене у рад две нове електране – Верхње-Мутновска и Мутновска – на југу полуострва, у подножју Мутновског вулкана у Јелизовском рејону (где живи преко 50 хиљада људи). Оне раде заједно са локалним термоелектранама и хидроелектранама, шаљући своју енергију у заједничку електромрежу Камчатке. Ове геотермалне електране саграђене су узимајући у обзир локалну сеизмичку ситуацију и могу да издрже земљотрес јачине до 9 степени.

Мендељејева геотермална електрана на острву Кунашир (најјужнијем курилском острву) отворена је 2002. године. Њен капацитет је само 7,4 MW али се притом помоћу ње снабдевају струјом и грејањем куће и предузећа за прераду рибе у Јужно-Куриљску, где живи 7 хиљада људи.  

У овим крајевима постоје и насеља која се у целости греју помоћу термалних извора: Есо, Термаљни, Паратунка. То су данас популарне лековите бање.

Термалне воде су обновљив и практично неисцрпан ресурс. Ове електране не троше много воде и не загађују атмосферу. Ипак, оне поседују значајан недостатак: њихов коефицијент корисног дејства је низак, око 10% (код обичних термоелектрана је 40%, а код хидроелектрана преко 90%). И мада је њихов удео у укупној енергетици Русије мањи од 1%, на Камчатки су незамењиве, јер су други извори енергије тамо тешко доступни и скупи. Производња електричне енергије у геотермалним електранама ту је 2-3 пута јефтинија него у тамошњим термоелектранама управо зато што се њихово гориво довози издалека. 

Други перспективан регион у којем се користи геотермална енергија данас је Северни Кавказ, где се нека насеља греју помоћу термалних извора, а разматра се и могућност изградње геотермалних електрана. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“