- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
У рушевинама и напуштеним градилиштима Москве људи су 1921. године почели да налазе сиве џакове у којима су били лешеви обнажених мушкараца. Сва убиства су извршена на исти начин: главе жртава су смрвљене снажним ударцем, а руке и ноге чврсто везане уз стомак. Становнике главног града Совјетске Русије обузео је велики страх јер се, по свему судећи, у младој, тек основаној „социјалистичкој држави радника и сељака“ појавио први манијак.
Трагом злочина
Милиција је претпоставила да убица живи негде у насељу Замоскворечје јер су жртве пронађене управо тамо. Поред тога, он је на неки начин био повезан са Коњском пијацом. Од 22 убијене особе идентификовано је седморо. Све су то били људи са села који су дошли у Москву да купе коња, а затим су нестали без трага.
Истрага је обратила пажњу на веома вешто везивање џакова као што раде људи који често упрежу коње. На дну појединих џакова пронађени су трагови овса. Највероватнија је била претпоставка да је манијак неки кочијаш најамних кола.
У граду је било много људи који су се бавили превозом људи и робе, али се круг осумњичених сузио када је пронађен леш који је био везан дечијим пеленама. Из тога се могло закључити да је тајанствени убица недавно добио дете.
Милиција је стално патролирала градом и испитивала продавце на Коњској пијаци и раднике по крчмама. Они су органима реда скренули пажњу на извесног Василија Комарова, који се понашао крајње необично за једног превозника. Он никада није јурио за муштеријама као његове колеге него је само стајао и нешто чекао, а увек је имао новца у изобиљу.
Public domain
Током ноћи 18. маја 1923. године у кућу 55-годишњег Комарова у улици Шаболовка ушла је милиција под изговором да трага за казаном за печење самогона. Он их потпуно мирно пусти да уђу, али када милиционери приђоше остави он изненада искочио кроз прозор и побеже. У остави је пронађен још увек топао леш нове жртве.
Немилосрдно зло
Манијак је ухваћен исте ноћи у једном подмосковском селу. Милиција је убрзо сазнала све детаље његових језивих злочина.
Василиј Комаров (право презиме му је било Петров) рођен је у породици железничара где је било много деце. Годинама је лутао империјом и зарађивао за живот случајним пословима. По завршетку Грађанског рата у коме је догурао до командира вода Црвене армије и истакао се стрељањем заробљених белих официра, Комаров се настанио у Москви и почео да се бави приватним кочијашењем.
Е. В. Готје-Дуфаје
Међутим, после извесног времена изгубио је интересовање за тај посао. Хтео је да добије све одмах, па је на крају смислио како да то постигне.
Одлазио је на Коњску пијацу и чекао да се појави усамљени купац са села (таквога није било лако уочити) и нудио му свога коња по веома повољној цени, јер му је, наводно, хитно потребан новац. „Продавац“ је позивао обрадованог купца у своју кућу да тамо утаначе све детаље и „залију“ купопродају. Тамо би му точио алкохол док се овај не напије, а затим је хладнокрвно убијао несрећника, узимао сав новац, па чак и крваву одећу.
„Убијао је пажљиво и необично промишљено: увек на исти начин, једним ударцем чекића по темену, без буке и журбе, у тихом разговору“, забележио је писац Михаил Булгаков, који је радио у суду као дописник: „Тако се убија стока. Без сажаљења, али и без икакве мржње. Имао је материјалну добит, али не некакву фантастично велику, јер је купац увек у џепу имао онолико новца колико отприлике кошта коњ“.
Код Комарова није пронађено никакво богатство. Он је био алкохоличар и сав опљачкани новац је пропио.
„Човек-звер“
На крају је „Шаболовски злочинац“ оптужен за убиство 29 људи, мада је он лично тврдио да је убио 33 особе. Није због тога нимало жалио, тврдећи да је спреман да убије још толико.
Када је простор око његове куће почео да личи на гробље, „човек-звер“ (како га је назвала штампа) почео је да крије џакове са лешевима у рушевинама зграда и да их баца у реку Москву.
Пре него што ће извршити злочин, Комаров је увек налазио добар разлог да жена Софија оде са децом негде од куће. Једном се она вратила кући нешто раније и видела крваву сцену. Уместо да отрчи у милицију она је постала одана помоћница своме супругу и после злочина је чистила собу и претирала под.
На суду је манијак био „ђаволски равнодушан“ и без икаквих промена у гласу монотоно је причао о својим злоделима. Било му је апсолутно свеједно шта ће му се даље догодити, изјавивши: „Сви ћемо скапати“.
Судски лекари су Василију Комарову поставили дијагнозу „импулсивни психопата са симптомима алкохолне дегенерације“, али су проценили да је урачунљив. Он и његова супруга су стрељани 18. јуна 1923. године. Држава је преузела бригу о њиховој деци.