Како је малолетник у СССР-у осуђен на смрт и стрељан због стравичног злочина

Кира Лисицка (Photo: Archive photo)
Злочин Аркадија Нејланда је шокирао цео Совјетски Савез. Људи су излазили на митинге и демонстрације захтевајући да се дечак погуби.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У јутарњим часовима 27. јануара 1964. године у једном стану зграде бр. 3 у Сестрорецкој улици у Лењинграду (данас Санкт Петербург) неко је зазвонио на врата. Отворила је 37-годишња власница стана Лариса Купрејева. Испред врата је стајао дечко који се представио као поштар и замолио за дозволу да уђе унутра.

Лариса Купрејева и њен син Јура.

Када је схватио да у стану нема никога осим жене и њеног трогодишњег сина Јуре, „поштар“ је изненада извадио скривену секиру и њоме 17 пута ударио Ларису. После убиства мајке одмах је убио и дете. Да вриска жртава не би привукла комшије злочинац је до даске појачао музику на магнетофону.

Аркадиј Нејланд је извршио двоструко убиство дан уочи свога петнаестог рођендана. После убиства је претресао све ормане у стану, узео пронађени новац и нешто од одела Ларисиног мужа, који је у то време био одсутан, кофер и фото-апарат. Тим фото-апаратом је направио неколико фотографија мртве жене у непристојним позама, надајући се да ће их касније продати.

Нејланд је затим мирно доручковао у кухињи, да би на крају отворио све горионике шпорета на плин и запалио стан са намером да у пожару сакрије трагове свог страшног злочина...

Хтео да постане вук

Аркадијевој одлуци да крене путем криминала у великој мери је допринела и његова породица. Очух је често пио, и пијан је пребијао дете, а мајка је такође волела да попије и није спречавала мужа. Већ са седам година дечак је почео да бежи од куће и евидентиран је у милицији као проблематично дете.

У школи је у више наврата хватан у крађи новца и ствари од других ђака. Аркадиј је био интелигентно дете, али није хтео да учи па је са дванаест година избачен из школе због лошег успеха. Запослио се у фабрици али је и тамо наставио да краде.

Са четрнаест година је физички био већ прилично развијен и почео је да се бави пљачкањем усамљених пролазника и станова. Међутим, увек је некако остајао некажњен. Приведен је 24. јануара 1964. године, али је успео да побегне.

Место злочина

Управо тада је Нејланд одлучио да учини неки већи злочин, неко „страшно убиство“, да помоћу стеченог новца отпутује у Сухуми (данас у Абхазији) и тамо се настани. Изабрао је стан несрећне Ларисе Купрејеве (њена врата су била опшивена кожом, што се тада доживљавало као луксуз). „Млади вук који се спремао да постане вучина“ – тако је Аркадија окарактерисао мајор милиције Виталиј Лесов. 

На трагу убице

Малолетни злочинац није успео да спали стан који је опљачкао. Комшије су осетиле мирис гарежи и позвали су ватрогасце, а ови су пронашли лешеве.

Место злочина

На месту убиства су пронађени отисци крвавих прстију и нагорела секира. Станари зграде су посведочили да су видели како се у близини „мота“ неки непознати „дечак од петнаестак година са дебелим уснама“.

Сви трагови су водили до Аркадија Нејланда, старог познаника лењинградске милиције. Он је већ 30. јануара ухапшен на станици у Сухумију и враћен у свој родни град.

Посебан случај

Нејланд је током саслушања без оклевања одговарао на питања и описао све околности двоструког убиства. На питање зашто му је требало да убије немоћно дете одговорио је да му је сметао детињи плач.

Аркадиј је био убеђен да му као малолетнику неће бити изречена најстрожа мера. Према Кривичном кодексу РСФСР та мера није могла бити изречена лицима која нису напунила 18 година.

Лењинградска казнено поправна колонија за малолетнике

Догодило се, међутим, нешто што малолетни убица није могао да предвиди. Случај је изазвао велики одјек у јавности. „Био сам фасциниран кампањом која је покренута када је јавност сазнала да је ухапшен убица Купрејевих“, написао је касније Лесов. „Почели су митинзи и скупови, у новинама су се појавили захтеви не само да он одговара пред законом, него и да се осуди на смрт стрељањем. Тражено је да се Председништву упути молба за одобрење да се могућност изрицања најстроже казне прошири и на Нејланда“.

Околности овог случаја су дошле до државног врха и Председништво Врховног совјета СССР-а је 17. фебруара 1964. године донело одлуку да се најстрожа казна може изрицати малолетницима. Злочин који је извршио Аркадиј није био обухваћен том одлуком, али је у његовом случају направљен изузетак „због посебне бруталности, хладнокрвности и цинизма“ извршеног двоструког убиства.

Нејланд је 23. марта 1964. године осуђен на смрт стрељањем. Шокирани злочинац, коме је молба за помиловање одбијена, дуго није могао да поверује да га чека тако страшан крај.

У дневнику затворског лекара сачувана је ова белешка: „Ноћу је затражена хитна интервенција за Аркадија Нејланда. Добио је напад хистерије. Лупао је у гвоздена врата и викао: ’Нећу да умрем! Нећу!’ Пресуда је извршена 11. августа исте године“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“