Лутку неваљашку чине две шупље кугле. Главна „цака“ је у томе што се у доњој кугли налази специјални тег. То значи да је тежиште лутке распоређено тако да колико год се трудили да је оборите или спустите на страну, она се увек подиже у вертикалан положај.
Сам назив „неваляшка” потиче од речи „валяться” (лежати), односно лутка није неваљала, већ „не лежи“. Има она и други назив: „вањка-встањка“, од имена Иван – Вањка и речи „встань” (устани).
„Неваљашка“ најчешће изгледа као беба са дражесним окицама и дугим трепавицама. На глави има белу капицу, а на ручицама беле рукавице. Такву играчку имало је буквално свако дете у СССР-у. Сматрало се да је корисно за малу децу, која тек развијају координацију, да се њоме играју.
Дечије играчке, 1964.
TASS„Неваљашка“ се преносила с колена на колено. Многи и данас негде на тавану чувају ове луткице. Док други са осећањем носталгије купују овакве играчке или њихове нове варијанте својој деци.
Најпознатија руска лутка је матрјошка, у Србији позната као бабушка, у којој се крије још неколико идентичних мањих луткица. Она је постала позната као сувенир из Русије, али ни неваљашка за њом не заостаје по популарности. Облик матрјошке постао је узор за неваљашку.
Прве дрвене лутке овог типа називале су се „кувиркани“ и појавиле су се у Русији још почетком XIX века. Народни мајстори су их ручно осликавали јарким бојама. Оне су биле неизоставан део вашара у царској Русији.
Према различитим изворима, прве лутке неваљашке појавиле су се у Кини. Глинене budaoweng („старац не пада“) познате су још од VI века. Највероватне су одатле стигле и у Јапан, где постоје локалне неваљашке „окиагарикобоси“, као и изузетно популарне дрвене „даруме“, које, како се сматра, доносе срећу. (Оне приказују будистичког монаха Бодидарму, који је девет година медитирао, па су му руке и ноге атрофирале).
Даруме
Collection of Auckland Museum Tamaki Paenga Hira (CC BY 4.0)Даруме су се у Јапану куповале као сувенири и тако се прошириле по свету. Стигле су на вашаре у Русији и Европи. Овакве лутке су познате и у Француској под називом culbuto или ramponneau, док су Немци имали своје дрвене Stehaufmännchen (човечуљци који устају).
Седамдесетих у Америци су се појавиле познате лутке Weebles од компаније Playskool, које су подсећале на јаје. На енглеском језику овај тип играчке назива се ‘round-bottomed doll’ (лутка са округлим дном) или роли-поли (тако се назива, на пример, и посебна врста стонога која се смота у лоптицу кад осети опасност).
Тамбовска фабрика барута
Александр Рюмин / TASSНеваљашка је посебну популарност стекла управо у СССР-у. И можда је најзанимљивији податак о њој то да се ова невина играчкица производи у Тамбовској фабрици барута.
Ово „опасно“ предузеће, које је земљу снабдевало барутом и муницијом за време Другог светског рата, 1957. године је одлучило да искористи огромну количину отпада од производње барута (целулоид) за цивилне потребе. Тако су почели да праве играчке које увесељавају децу. До почетка шездесетих већ је произведено преко милион неваљашки и почео је извоз ових лутака не само у земље источног блока, него и у САД, Кину и Латинску Америку, на пример.
Тамбовска фабрика барута
Илья Питалев / SputnikКасније су прешли на други материјал – безбојну и прозирну пластику која није тако запаљива као целулоид. Деведесетих година производња лутки је чак спасла фабрику од затварања, јер у то доба држава просто није набављала ништа из сфере одбрамбене индустрије. У граду Котовску у Тамбовској области, где се фабрика налази, чак јој је подигнут споменик.
Споменик у Котовску
Anatoly Dushin (CC BY-SA 3.0)И данас се неваљашке производе управо у Тамбовској фабрици барута. А у асортиману имају преко 30 врста ове играчке.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу