Краве отпорне на „минус бесконачно“ живе у Јакутији (ФОТОГРАФИЈЕ)

Живот
ЕЛЕОНОРА ГОЛДМАН
Ове минијатурне краве подносе температуру од минус 70°C. То им омогућава такозвани „хладни ген“.

Јакутија је најхладнији регион Русије, у коме се зими просечна температура спушта до -50 степени Целзијуса, а често је чак и нижа. Људи морају бити добро опремљени ако мисле да преживе такве хладноће. А шта је са животињама? Већ смо писали о посебној врсти јакутских коња, а сада упознајте и ову невероватну врсту јакутских крава, које лако могу да проведу цео дан на мразу без икаквих последица.

Јесу мале, али нису зимогрожљиве

Прво што пада у очи је да су јакутске краве веома мале. Отприлике су за трећину мање од сваке европске врсте. Одрасла крава је висока свега 110 цм. У просеку је тешка 400 кг (посебно крупни бикови могу имати до 600 кг), док друге врсте крава обично теже око 600 кг, а бикови око 1.000 кг.

Јакутска крава има кратке и јаке ноге, а такође невероватно густу длаку различитих боја. То јој је неопходно за преживљавање на великим хладноћама током зиме и за заштиту од фамозних јакутских комараца током лета.

Подносе хладноћу до -70°C

У Јакутији постоји такозвани „хладни пол“. Насеља Ојмјакон и Верхојанск спадају међу најхладнија места на земљи у којима људи трајно живе. Ту је регистрована температура од -70°C, али и у другим деловима региона је такође хладно.

Зими се ове краве, наравно, не изводе на пашу, али се изводе на појило. Поједини фармери им шију крзнене „брусхалтере“ да би им виме било топло по сваком времену.

У Евено-Битантајском рејону на северу Јакутије десило се да су три младе краве изашле напоље средином септембра и вратиле се кући у децембру када је напољу било -40°C. У дивљини су јеле стару траву и снег.

У Виљујском рејону у централној Јакутији једна крава је такође одлутала у септембру и вратила се крајем јануара, а после свега тога се отелила напољу, на температури од -45°C.

Видео: Напољу је минус 45, а краве иду на појило.

„Хладни ген“

Испоставило се да је таква издржљивост природна. Научници из Института за цитологију и генетику Сибирског одељења Руске академије наука открили су код јакутских крава јединствену мутацију гена која се среће и код фока и моржева. На ниским температурама њихово срце спорије куца и организам штеди енергију.

Поред тога, дигестивни тракт јакутских крава је дужи него код других врста, и самим тим оне могу да преваре и храну која није много хранљива и сочна.

Остаје да се проучи како су се те краве појавиле у Јакутији, али је већ познато да се ова врста одвојила од европских пре око 5.000 година (европски бизони, преци крава, припитомљени су пре 8.000 година на Блиском истоку). Краве су затим могле да еволуирају и да се прилагоде јакутској клими.

Некада су биле на ивици нестанка

И поред издржљивости, јакутска врста је прилично ретка. Гајење ових крава није уносно јер оне не дају много млека и меса. У совјетском периоду, када су широм земље оснивани колхози и совхози (пољопривредна газдинства), јакутске краве су укрштане са другим врстама како би се увећала количина млека. Али тако је само смањен број грла аутохтоне врсте.

Јакутска крава заиста даје мало млека, али је оно отприлике двоструко масније од млека европских крава. Садржи 11% масноће, а такође више беланчевина и минерала.

Данас научници и фармери раде на обнављању популације јакутских крава. Тренутно има око 2.500 грла, од тога 900 крава музара.