Зашто је усурски мрки медвед нешто најстрашније што можете срести у животу? (ФОТО) 

JZ85 (CC BY-SA)
Како би се село ослободило оваквог напасника, једном приликом је било потребно 60 наоружаних људи. Где ова звер обитава? Зашто је тако свирепа? И ко са њом може да се носи? 

Колико медведа је потребно да од једног села остане само пустош? На архипелагу Нова Земља, на пример, страх у кости становницима једног села утерало је 50 белих медведа које је глад навела да се приближе људима. А шта ако се ради о усурском мрком медведу?

Довољан је само један да живот постане неподношљив. Једном приликом је за спасавање села од ове напасти била потребна читава снајперска екипа са 60 наоружаних мушкараца. Пре него што је убијен (друге могућности нису преостале), медвед је за месец дана појео седам сељана. 

Овај случај се догодио 1915. године у јапанском селу Рокусен-сава, недалеко од града Томамае. Али чак и сто година касније његова свирепост није мања. То је и даље један од најагресивнијих медведа на свету. 

Усурски мрки медвед живи у шумским, планинским и обалским рејонима око реке Усури у Приморском крају, у Амурској области, на Сахалину, на острвима Хокаидо и Кунашир, у североисточним рејонима Кине и на Корејском полуострву.  

Иако се назива мрки, крзно му је тамније (понегде чак црно) него код обичног мрког медведа. Због тога су неко време  научници претпостављали да је усурски медвед мешавина мрког и црног азијског медведа. Међутим, то није потврђено.  

По величини усурски мрки медвед заостаје само за медведима са острва Кодијак, и то незнатно.  Женке су тешке 200-250 кг, док су мужјаци прави тешкаши – зими могу достићи и 600 килограма. Када таква грдосија стане на задње ноге висина му је до 3 метра. 

Ову величину постиже захваљујући крајње широком избору хране на јеловнику. Чешће је биљојед, него крвожедни месојед. Ужива у плодовима пасјег трна, рибизле, ароније, кори дрвећа. На таквој исхрани може да проведе читаво лето. Када у околним водама има много рибе, она чини 30% његове исхране. Пред зиму, како би брзо добио на тежини, медвед прелази на пољопривредне културе, харајући по њивама. Али неће пропустити ни прилику да поједе неку животињу. Повремено ће зграбити неког сисара било које величине. Ни напад да туђе мечиће није реткост. 

Из тог разлога се женке усурског медведа понашају се као праве заводнице. Честа је појава да мечићи из једног легла имају различите очеве. Јер са што више партнера се мајка парила, то ће више мужјака третирати медведиће као своје. Али и поред тога медведица мора да учини све како би прве три године живота њено потомство што ређе сретало одрасле мужјаке. 

Усурски мрки медвед води усамљенички начин живота. Већи део времена, изузев сезоне парења, проводи сам. Али то није лагодан живот. Животни простор дели са још једним грабљивцем, који му је вечита конкуренција. То је амурски тигар. На месту где им се путеви пресеку, долази до жестоке битке.    

Медведи се труде да избегну те сусрете, али глад и смањење животне средине због ширења човекове делатности све чешће доводе до њихових сукоба. Ко у таквим случајевима побеђује? Из забележених случајева може се закључити да из 50% окршаја као победник излази тигар (зашто је тако сазнајте овде). Али постоји једна зачкољица. Тигар радије напада млађе, него одрасле јединке. Такође често медведе напада у време зимског сна почетком зиме, тако да не могу да побегну. Када убије медведа, тигар углавном поједе само његове масне наслаге. 

Данас се сматра да је усурски мрки медвед угрожена врста (упркос свом застрашујућем изгледу). Међутим, за то нису разлог тигрови, него људи са својим криволовом и ширењем урбаних рејона. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“