Потпуно нову борилачку вештину развили су 1920-их у Совјетском Савезу Василиј Ошчепков и Виктор Спиридонов. Они су то учинили независно један од другог.
Ошчепков је отпутовао у Јапан и тамо је изучавао џудо у институту код оснивача џудоа Џигора Каноа. На крају је постао један од џудиста највишег ранга на свету који није Јапанац. Спиридонов је био ветеран Првог светског рата у коме је рањен. Он је развио сопствени стил борилачке вештине заснован на јапанском џију-џицу.
Тренинг совјетских десантно-падобранских трупа.
Лав Поликашин/SputnikЊихови слични, али конкурентни стилови борбе спојени су у јединствену совјетску борилачку вештину, данас познату као „самбо“. Две верзије „самбоа“ су се разликовале једна од друге. Спиридоновљев систем је имао за циљ да научи полазнике како да нанесу максималну штету непријатељу да би га тренутно онеспособили. Очигледна окрутност његове методе разумљива је ако се има у виду да је Спиридонов учествовао у рату.
Постепено је „самбо“ званично подељен на борбени и спортски самбо. Временом је самбо постајао све популарнији, па је ова совјетска борилачка вештина подигнута и на међународни ниво.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу