Како је јапански џију-џицу претворен у самбо

Живот
НИКОЛАЈ ШЕВЧЕНКО
Јапански џију-џицу претворен је у јединствену и смртоносну совјетску борилачку вештину под називом „Самбо“. То је акроним који значи „самоодбрана без оружја“ (на руском: самозащита без оружия).

Потпуно нову борилачку вештину развили су 1920-их у Совјетском Савезу Василиј Ошчепков и Виктор Спиридонов. Они су то учинили независно један од другог.

Ошчепков је отпутовао у Јапан и тамо је изучавао џудо у институту код оснивача џудоа Џигора Каноа. На крају је постао један од џудиста највишег ранга на свету који није Јапанац. Спиридонов је био ветеран Првог светског рата у коме је рањен. Он је развио сопствени стил борилачке вештине заснован на јапанском џију-џицу.

Њихови слични, али конкурентни стилови борбе спојени су у јединствену совјетску борилачку вештину, данас познату као „самбо“. Две верзије „самбоа“ су се разликовале једна од друге. Спиридоновљев систем је имао за циљ да научи полазнике како да нанесу максималну штету непријатељу да би га тренутно онеспособили. Очигледна окрутност његове методе разумљива је ако се има у виду да је Спиридонов учествовао у рату.

Постепено је „самбо“ званично подељен на борбени и спортски самбо. Временом је самбо постајао све популарнији, па је ова совјетска борилачка вештина подигнута и на међународни ниво.