Самојед: 6 чињеница о најстаријем псу на свету

Самојед је прастара староседелачка пасмина која је хиљадама година била пратилац аутохтоних северних народа Русије, а данас је веома популарна и у Русији и у иностранству. Није ни чудо, јер је у питању најбољи и најдружељубивији пас!

Санке које јуре саме

Самоједски пси су добили име по самоједским народима, прецима Ненаца, Енаца, Нганасана и других етноса са Урала и Сибира. Реч „самоједи“ значи, према једној верзији, „земља Сама (Лапонаца)“, а по другој се односи на људе који живе изоловани („само једни“, рус. „само едины“). Међутим, постоји тврдња, али без научне основе, да су самоједски пси добили такав назив када су упрегнути у санке. Њихово бело крзо стапа се са снегом и издалека се чини да санке саме иду (рус. „сами едут“).

Истина је, међутим, да су потпуно бели пси у данашње време добијени у одгајивачницама. Раније су они имали смеђе и црне мрље и личили су на хаскије, пратиоце Ненаца, одгајивача ирваса и номада који су живели у тајги и тундри. Према једној верзији, древни самоједски народи су још у ледено доба (пре више од 12.000 година), успели да припитоме белог поларног вука који је живео у арктичким географским ширинама. Касније су се адаптирали, навикли на људе и изгубили своје дивље особине.

Савремени самоједи су као раса добијени од хаскија са полуострва Јамал (север Западног Сибира) на прелазу из 19. у 20. век. Било је то време међународних експедиција на Арктик. Од прва три пса које је са собом у Енглеску донео зоолог Ернст Килбрун Скот почиње развој ове пасмине. Скот је 1909. године основао први клуб самоједа у коме је усвојен стандард расе. Након тога су се самоједи проширили као љубимци по Европи, Русији и другим континентима захваљујући својој изузетној дружељубивости.

Дадиља за дете

Данас је уобичајено да се пси класификују према њиховој намени: неке расе чувају кућу, друге помажу у лову, треће су службени пси, а четврти су декоративни кућни љубимци. Самоједи се обично третирају као запрежни пси, али је то само делимично тачно. У давна времена, посебно на Крајњем Северу, пси су били потребни буквално за све. Номади су их упрезали у санке и одводили у тундру да им помажу у чувању ирваса и да их штите од дивљих животиња.

Самоједи су, поред свега осталог, служили и као дадиље за децу. Ноћ су проводили у чуму са децом која су спавала на њима као на јастуку. Ако загрлите самоједа, чини вам се да он замре, да вас случајно не омете док се одмарате. Пошто ретко показује агресију самојед није погодан за улогу пса чувара, али може јако да угризе ако је дете власника у опасности.

Не воли самоћу

Самојед је друштвен пас који је од давнина навикао да живи у великој породици, где има одраслих, деце и других паса. Боји се самоће, и због тога самоједи нису погодни за људе који су често ван куће. Исто као хаски, самоједи такође могу дуго и гласно да завијају када у кући остану сами.

Кад погледате самоједа чини вам се да се он све време осмехује. То је због чињенице што су му углови усана благо повијени навише.

Самоједи се обично добро слажу са другим кућним љубимцима, не само са псима, него и са мачкама. Посебно су нежни према малим мачићима, и дозвољавају им чак да спавају на њима (а мачићима само то и треба).

Немојте их често купати

Самоједи имају густу белу длаку са поддлаком, мада то не значи да им је пријатно само зими. Такво крзно их штити од јаких мразева, али им такође помаже да се не прегреју на врућини.

Прави проблем власницима у шетњи током лета не представља врућина, већ блато. Као и многе друге животиње, снежнобели самоједи обожавају да се ваљају у блату, а то је због ловачког инстинкта, да би прикрили сопствени мирис. Не треба их често купати, јер вода испира заштитни слој са коже и пас се може разболети. Одгајивачи препоручују одлазак у салон за негу кућних љубимаца (или купање код куће) али не чешће од два пута годишње.

Добра вест: самојед је хипоалерген!

Као и сви други пси са густим крзном, самоједи се лињају. Понекад је то веома приметно, а власници се шале да је лакше променити своју гардеробу и носити све бело, и у бело тапацирати намештај, него се ослободити белих длака око себе. Самоједе у сезони лињања треба четкати свакодневно.

Иначе, поједини власници самоједа скупљају вуну, од ње праве предиво и плету веома топле шалове.

Али и поред дебелог крзна самоједи скоро не миришу и не изазивају алергије. А то је реткост за такве крзнене животиње.

Потребна им је физичка активност

Самоједи имају одлично здравље, као и друге староседелачке пасмине. Живе 12-14 година и активни су до старости. Треба, међутим, имати у виду да је самоједу неопходна физичка активност.

Овом псу је крајње неопходно да по 2-3 часа у току дана проведе напољу у шетњи. Ако живите у граду, онда се препоручује да неколико пута месечно водите самоједа на целодневни излет у природу.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи