„Точка“
Юрий Самолыго/ТАСС
Најстарији и први прави ноћни клуб у Москви у самом центру града у Тверској улици отворен је у сарадњи са бизнисменима из Шведске (због чега је касније прозван „шведска амбасада“). Деведесетих година ово место се издвајало по својим гостима. Посећивали су га, наиме, претежно странци и мафијаши. Али већ после 2000. све чешће су се међу посетиоцима појављивали становници Москве.
Један од оснивача клуба Јуриј Гиверц касније се присећао атмосфере која је тамо владала: „Код нас су долазили 'црвени сакои' [тако су називани 'нови Руси' – имућни бизнисмени, најчешће са криминалним везама]. Али они би доспели у другачију средину у којој им није било лагодно, јер су у њој представљали страно тело. Они су имали потребу да покажу колико су кул. А клуб није био место које им је за то пружало прилику.“
Night Flight је неприметно затворен 2020. године и на његовом месту је отворен је ресторан домаће руске кухиње.
Клуб је добио име по истоименој композицији америчког композитора Мерла Тревиса, која је посвећена напорном раду рудара и написана 1946. године. Ова песма може да се чује и данас пре сваког концерта у клубу.
Клуб је стекао репутацију као место одржавања концерата гитарских група. Акценат је био на различитим бендовима – од руског рока до страних звезда. Ту су наступали The Residents, Pizzicato Five, Мерилин Менсон и други. Ови концерти су у своје време били сензација међу љубитељима ноћног живота, па су и други клубови након тог успеха такође почели да приређују концерте.
Клуб ради и данас и мада се много тога у њему променило, власници су остали исти, као и сопствена пивара у којој се производи 6 уникатних врста пива.
Један од првих клубова успео је да надживи многе своје конкуренте и остане једно од најпопуларнијих места у рејону Китај-города.
Клуб је пре свега познат по „Четвртку код Санчеза“ – тематским дип-хоп журкама. Међутим, различита забава тамо се нуди сваког дана од понедељка до недеље. У клубу се може чути практично сваки жанр: од хип-хопа и џеза понедељком до румунског тек-хауса суботом.
Овај клуб је био пионир у афтерпарти проводу, где су гости долазили око поноћи како би предахнули и слушали музику. Клуб се отварао у поноћ, али могао је да ради и до шест ујутро (а понекад су се журке одржавале и до поднева следећег дана).
Посетиоци су пре свега ценили безбедну атмосферу, легендарне бармене и већ уобичајени репертоар дип и тек хауса.
„Ту су се окупљали потпуно различити људи: студенти, службеници, модни креатори и љубитељи журки млађи од 40 година, као и свакакви чудаци. Притом су сви комуницирали на равној нози“, присећа се Ирина, једна од сталних посетитељки клуба.
Клуб „Дјагиљев“ је био симбол престоничног гламура друге половине двехиљадитих. Најпре су се тамо одржавале рејв-забаве, али касније је клуб почео да се трансформише у место за најбогатије. Причало се да је ту концентрисан сав новац у престоници.
У клубу су се често појављивале познате личности, међу њима Шакира, Енрике Иглесијас, Роџер Санчез. Многи од њих су долазили у клуб како би наступили за богату клијентелу. Док обични људи нису могли лако да доспеју тамо.
Овакву репутацију неприступачне тврђаве створио је легендарни вратар познат као Паша Фејсконтрол. Управо је он одлучио ко ће ући у клуб, због чега је брзо стекао утицајне пријатеље и хејтере. Према његовим речима, увек је пажљиво посматрао како се човек понаша, колико новца има и каквим је колима дошао.
„Они са мање новца седе доле, не пуштају се горе, а ко има више новца иде горе у царске ложе. Једни посматрају друге“, присећао се он једном приликом хијерархије у клубу.
Клуб је затворен после великог пожара 2008. године. Званичан узрок је био кратак спој, али многи сматрају да је пожар подметнут.
Након што је отворена 2000. године, „Точка“ је освојила публику захваљујући својим рок концертима. Најпознатији догађај називао се „Доспети у Точку“, када су у клубу наступали неафирмисани музички бендови. Док су петком и суботом у њему наступали познати руски извођачи као што су „Лењинград“, „Ноћни снајперисти“, „Stigmata2, „Слота“ и многи други.
Клуб је био простран и могао је да прими око 1.500 људи истовремено. „Точка“ је имала и билијар салу, ресторан и четири бара. Затворена је 2011. године после пуних 11 година рада.
Једно од најхаотичнијих места у Москви налазило се у подруму чувеног Стаљиновог небодера на Кудринском тргу (што је веома иритирало његове станаре). Сваке ноћи ту се окупљао велики број људи ради јефтине текиле и склапања нових познанстава. Према сећањима сталних посетилаца, расположење у клубу је било као у бару из филма „Ружни којот“, где су владали хаос и рокенрол. Веома често у клубу су се одржавале костимиране тематске забаве. А осим тога, међу посетиоцима се говорило „ко није спавао у Мекоју, тај није био у Мекоју“, јер би највернији гости клуба обично заспали на најнеобичнијим местима.
„Таква атмосфера алкохолисаног весеља није владала ни у једном другом клубу. Притом су чак и чувари били врло пажљиви: заспалог госта под столом би обично покрили ћебетом“, говорила је стална гошћа клуба Кристина о атмосфери у „Мекоју“.
Историја „Мекоја“ завршила се трагичним догађајем. Клуб је затворен 2013. године због смрти једног посетиоца приликом прославе десетогодишњице.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
