Уљановска област
Пут од једног до другог краја Снегиљејевског националног парка подсећа на слајд шоу са најбољим радовима фотографа-природњака. На једном месту се златаста поља ражи преливају до самог хоризонта, на другом, десет минута касније, високи сунцокрети се пружају према небу. А тренутак касније, испред високе стрмине спектакуларно се појављује река Волга...
Попнете ли се на брдо, видећете огроман тепих од нежног пољског цвећа и грмља, прострт само за вас. На пољаницама стоје мајушне брезе и борићи – на кредном тлу су успели да избију само један метар у висину. И као несташна деца, окупили су се и нешто шапућу једно другом. А негде далеко се преливају боје у рибњацима, а иза њих се поново уздижу брда. Пожелели смо да останемо овде мало дуже и да сачекамо залазак Сунца, али смо продужили пут.
Чему журба? Само један повод може да нас подстакне да пружимо корак. Житељи Уљановска су уверени да су заласци најлепши управо на „њиховој“ Волги, и да тако леп призор „не треба пропустити“. Питајте мештане где су најлепша места за испраћај Сунца на починак, и они ће вам обавезно рећи!
Једно такво место се налази на Сенгиљејевским брдима, близу Арбугинског брда где се скромна речица Атца улива у величанствену уљановску Волгу. Сваког минута се овде палета боја мења: од нијанси зелене до наранџасте, затим прелази у светлоцрвену, а на крају постане љубичасто-плава. На ивици стрмине јако дува ветар и пуни плућа савршено чистим ваздухом. Човеку дође да гласно викне у правцу Сунца које се спушта иза хоризонта: „Чекај! Стани да још мало уживам у овом преливању боја!“
Али усијани диск не обраћа пажњу на то и полако али ефектно завршава своје целодневно путовање по небеском своду и одлази на заслужени одмор. Време је да се крене назад. Поново кроз прозор видимо и сунцокрете, и стрмину, и цветни тепих, брежуљке и магловити загрљај ражаних поља која нас испраћају машући класјем. А затим улазимо у густу шуму и крећемо се вијугавим путем који тоне у сенци сумрака и никако да се заврши.
До националног парка Сенгиљејевска брда из Уљановска има само 40 минута вожње.
На граници парка потражите гламперски камп „Брда“ (рус. „Холмы“, @myhills.glamping). Ако вам се допада мобилни начин живота или ако желите да се присетите студентских дана, можете да изнајмите прилично комфоран шатор. А они који желе да уживају у живописним пејзажима седећи у мекој фотељи боље је да потраже кућицу која има све што је потребно, па чак и клима-уређај! За доручак обавезно пробајте овдашње сирнике, током дана се фотографишите са Баркасом Б-1000 који је локална знаменитост, а увече се умотајте у ћебе и погледајте класику светске кинематографије на великом екрану.
У парку постоји неколико пешачких стаза, али су најважније знаменитости далеко једна од друге. Стога вам препоручујемо да користите аутомобил – више ћете постићи и мање ћете се уморити! Обавезне дестинације овдашњег програма су шетња у тишини клизишта које личи на амфитеатар, близу села које се зове Шилово, као и залазак сунца на Арбугинском брду у друштву мрмота који такође испраћају сунце, и свитање на Малашкином брду са погледом на моћну Волгу и ласте на плавом небу изнад чувене руске реке.
Кад смо већ код мрмота, они су прави господари овог краја и зато се немојте зачудити што ће повремено упорно звиждати са разних страна, углавном ујутру и увече. Саветујемо да понесете добар двоглед и да обратите пажњу на пропланке по падинама околних брда. Ако будете имали среће, видећете ова чаробна створења како по неколико минута стоје на задњим шапама, греју се на сунцу и будно мотре унаоколо.
Не покушавајте да стигнете до сваке тачке на карти. Опустите се и препустите путевима и стазама у парку. Они ће вас сами довести на право место у право време. Ваш циљ је да повратите снагу, да уживате у разноврсности пејзажа око себе и одморите мозак од свега што ремети ваш мир и ваше стапање са природом!