Како себи приредити одмор у чуму, традиционалном ненецком шатору? Рецепт је једноставан: уселите се на недељу дана код гонича ирваса и учествујте у њиховој свакодневици.

Отпутујте из града на пар дана, изнајмите симпатичну кућицу у тверском селу или собу у хотелу за ходочаснике и уживајте у шетњама по лепо уређеној територији Нило-Столобенског манастира.

Ако је до обичне Нове године остало још дуго да се чека, постоји једна алтернатива: отпутујте на јесен у Јеврејску аутономну област и прославите Рош Хашана или јеврејску Нову годину.

Архангељска област и Кенозерски национални парк одушевиће вас у свако доба године. Ту можете уживати у погледу на непрегледна језера, удисати свеж ваздух у честару олисталих шума или, ако имате среће да ово место посетите у јулу, прославити највећи летњи празник – Ивањдан!

Ледени вихорови после мећаве су се развејали, свуда штрче рогови ирваса, а у позадини стоји брвнара покривена снегом: стигли смо у госте код Ханта!

Када зима почне полако да се повлачи, Ненци гоне бескрајна стада ирваса у пределе у близини ивице Баренцовог мора.

Иако је Бурјатија центар руског будизма, миленијумима су људи на територији око Бајкалског језера веровали у шаманизам. Многи данашњи житељи Републике сматрају да имају две религије: моле се Буди и истовремено приносе жртве духовима.

На земљи Пензенској налази се јединствено заштићено место које већ преко сто година привлачи пажњу стотина хиљада људи. То је Тархани, место где је детињство и младост провео Михаил Љермонтов, у којем су га волели за живота, а веома га воле и данас, чувајући и бранећи од зуба времена старо руско племићко гнездо које је он толико волео.

Наши преци су Масленицу славили као дочек пролећа. То је било велико општенародно весеље. Поред читавих брда палачинки било је ту и санкања са ледених брдашаца, и песничења, гозби, вашарских представа, па чак и „гледања невесте“, тј. првих сусрета младе и младожење у присуству рођака. Временом су се пагански корени овог празника стопили са хришћанском културом.

Директно у сеоски живот у околини Омска.

Стара Теризморга је мало село у Републици Мордовији, основано још у XVI веку. Локални становници поштују традицију: већ скоро 20 година ту се ради на обнови културе Мокшана, древног угро-финског народа који је заједно са Ерзјанима од давнина насељавао ове крајеве.

Око вас је само десетак сеоских газдинстава, гостинска кућа резервата природе, језеро и бесконачна зелена шума. Један мушкарац лагано пролази на бициклу, а локална житељка баба Тоња клима вам главом у знак поздрава, стојећи крај капије, док сунце полако тоне према хоризонту. То је Чухраи.