Одредима Александра Невског у славу

У Пскову стоји споменик у част ратне вештине и дубоке државничке мудрости Александра Невског, који је са својом војском у славној бици на леду 1242. савладао тевтонске витезове и осигурао будућност Русије. Александар Невски је овог непријатеља с правом сматрао опаснијим од Монгола, јер циљ витезова није био само освајање, него и асимилација.

Фотографије љубазношћу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

Чудско језеро је 5. априла 1242. постало гробница многобројних крсташа који су намеравали да заузму Новгород. Тај догађај је задуго зауставио крсташку експанзију у правцу северозападних територија Русије. Тевтонски витезови су за Русију представљали много већу опасност од Златне Хорде. Бату-кан је у својим походима опустошио многе кнежевине, али његова силовита најезда је ипак била привремена, јер намера номадских ратника није била да се трајно настане на територијама које не обилују пашњацима, него да руски кнезови постану њихови вазали.

Крсташки походи су имали потпуно другачији карактер. Крсташи су у потпуности асимиловали покорене народе, о чему сведочи и судбина поморских и полапских Словена. Због тога се мора признати да је Александар Невски био далековид када је успоставио добре односе са Златном Хордом, јер је тај потез омогућио његовим потомцима да скупе снагу и створе снажну и централизовану руску државу. Сасвим је другачија била судбина територија којима је владао Данил Галицки, савременик Александра Невског. Он је са европским суседима склопио савез против Монгола, после чега су Литванија и Пољска у потпуности асимиловале те западне руске територије.

Руска православна црква је за време митрополита Макарија на Московском сабору 1547. канонизовала Александра Невског као благоверног кнеза због заштите православне вере од стране интервенције.

Орден Александра Невског је једина награда која је постојала и у Руској Империји, и у СССР-у, и у Руској Федерацији. Овај орден је успостављен 1725. на основу замисли Петра Великог, а обновљен је 1942, и још увек се додељује као награда командирима који су испољили иницијативу у избору погодног момента за изненадан, одважан и муњевит напад на непријатеља и однели велику победу са малим губицима у сопственим редовима.

Битка на леду је увршћена у све уџбенике војне тактике. И историчари и војни стручњаци се слажу да је то данас класичан пример вештог руковођења војском и дејстава војне формације. Битка се одиграла 18. априла по новом календару, и тај датум се у Русији сваке године обележава као Дан ратне славе. Централна прослава се одржава на узвишењу Соколиха у Пскову, на коме је 1993. подигнут монументални споменик Александру Невском и руским одредима. Скулптурална композиција од бронзе и гранита висока је 30 метара, а тешка преко 150 тона. Она симболизује јединство и храброст народа у борби против непријатеља, јединство и недељивост руске земље, као и саборност у којој су наши преци налазили духовну снагу и ослонац. У северном делу монумента је за потребе споменика направљена специјална подземна галерија. Житељима Пскова је Александар Невски остао у лепом сећању не само зато што је протерао из њега крсташе, него и због тога што је за грађане припремио кодекс норми административног и кривичног права, које су касније ушле у чувену Псковску судску повељу.

Подвиг одреда Александра Невског на Чудском језеру инспирисао је многе уметнике. Најчувенији пример је славни филм Сергеја Ејзенштејна из 1938, за који је музику написао Сергеј Прокофјев.

Оригинални чланак на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.