Силазак у подземље Москве

Тло испод Москве личи на огроман сунђер. Постоје подземне грађевине још из средњег века. Извор: РИА „Новости“.

Тло испод Москве личи на огроман сунђер. Постоје подземне грађевине још из средњег века. Извор: РИА „Новости“.

Градским пејзажом Москве доминира седам облакодера - „Стаљинових сестара“ - чувених симбола совјетске моћи. Међутим, ова здања су само „врх леденог брега“: испод њих, као и испод већине других зграда у Москви, налази се читав подземни град са својим пролазима, склоништима, рекама понорницама, системима за снабдевање, причама и мистеријама. Тло испод Москве подсећа на огроман сунђер. Russia Beyond вас води у обилазак подземља највећег европског града.

Оставштина Хладног рата: склоништа у Москви

После рата, када је почела трка у наоружавању између СССР-а и САД, совјетски инжењери и научници добили су задатак да изграде склоништа у већим градовима. Постоје две врсте ових грађевина. Самостална склоништа била су осмишљена као привремени заклон и укопавана су свега 5-6 метара испод земље. Други тип представљају склоништа која се налазе испод стамбених објеката, школа, болница, фабрика, железничких станица, и могла су да приме стотине људи на два или три дана (неки облакодери из доба Стаљина имају заиста пространа склоништа). Она су грађена на дубини и до 20 метара, а улази су им заштићени двоструким херметичким вратима. Самостална склоништа распознају су се по вентилационим отворима и улазима који се налазе изнад земље. У склоништа у зградама улази се из подрумских просторија и она нису уочљива на први поглед.

На срећу, атомска склоништа из совјетског времена се никада нису користила.

Склоништа у московским зградама била су снабдевена опремом за задовољавање животних потреба, попут дизел-агрегата, система за филтрирање и освежавање ваздуха, залихама пијаће воде и лекова (али не и хране уколико се склониште не користи). Овде су се држале и гас-маске, одела за хемијску заштиту, секире и лопате за случај да после бомбардовања људи морају да се пробијају кроз рушевине како би изашли на површину. У току редовних часова цивилне заштите совјетски грађани и ученици обучавани су и како да користе опрему и средства у склоништима.

Подучавање ученика било је веома успешно, јер су они брзо научили како да склоништа пронађу и у њих уђу. На срећу, она се никада нису користила, тако да су до данас углавном претворена у складишта, фитнес центре, музичка студија и слично. Ипак, постоје и она која су још увек очувана и могу да послуже својој основној сврси. Нека од њих редовно учествују у незваничним такмичењима за „најбоље опремљено склониште у рејону“. Сва поменута склоништа су релативно нови објекти – у Москви постоје и подземне грађевине још из средњег века.

Подземне одаје Кремља

Први подземни објекти у Москви изграђени су крајем 15. века ради одбране Кремља. У време сталних војних сукоба требало је добро утврдити главну московску тврђаву како би могла да издржи дуготрајну опсаду. У овом послу учествовао је Аристотел Фјораванти, италијански архитекта и инжењер. Верује се да је Фјораванти – у Русији познат као градитељ кремаљског Успенског храма – осмислио и план за изградњу подземља Московског кремља.

Већина кремаљских кула поседује простране подруме. Током опсаде могли су да се користе као складишта за намирнице, а неки од њих имали су и тунеле који су водили изван градских зидина, тако да су браниоци могли да добијају следовања муниције, али и поруке, док су тајни бунари обезбеђивали пијаћу воду. Пролази испод зидина били су још важнији. У неосвојиву тврђаву Кремља могло се продрети једино постављањем подземних мина и рушењем неког од зидова, тако да су браниоци користили посебне пролазе (зване „уши“) како би из тврђаве могли да прате да ли непријатељ поставља мине. У 20. веку предузето је истраживање подземља Московског кремља у потрази за библиотеком цара Ивана Грозног, али без успеха. Испоставило се да је већина пролаза затрпана урушавањем и ерозијом, па се положај многих подземних просторија не може утврдити.

Подземне реке

Почетком 19. века у Москви се појавило још подземних објеката. Ток Негљинке, реке која тече по површини од рејона Марина Рошча кроз центар града и улива се у реку Москву, каналисан је изградњом колектора, који је постао најзначајнији московски подземни пролаз.

Током 1870-их колектор Негљинке обишао је чувени руски новинар Владимир Гиљаровски, и међу првима објавио забелешке о ономе што је видео у том подземном свету – влажни зидови од цигле прекривени густим муљем и гомиле отпада, толико дубоке и лепљиве да су могле да заробе човека. У то време Негљинка је била препуна градског отпада и често је плавила. Овај проблем решен је тек 1970-их.

Очишћена од отпада, Негљинка је почела да привлачи нове посетиоце – младе и нешто старије истраживаче који су без дозволе обилазили њене колекторе у потрази за новим доживљајима и узбуђењима.

Russia Beyond је ступила у контакт са једним од њих – младом девојком под надимком Пила, која подземље истражује из естетских разлога и због љубави према древној архитектури. Према њеним речима, Негљинка и већина градских колектора данас су релативно добро проучени и безбедни – овде ћете пре доживети неку смешну згоду или срести пијану дружину него што ћете наићи на подземно чудовиште: „Једном смо пролазили кроз узак ходник од цигала испод центра града и угледали дрвени прозор у зиду. Иза прозора смо видели девојку на тоалетној шољи – прозор је гледао право у тоалет њеног стана! На сву срећу, девојка се није уплашила и отерала нас, већ нас је понудила флашом воде.“

Осим Негљинке, Москва има још много неистражених подземних речица, где се, како је Пила рекла, савремени „копачи“ срећу са истим проблемима као и Гиљаровски некада: „Те реке су још увек препуне отпада, а магла је унутра понекад тако густа да једва можете да видите сопствене ноге. Морате да понесете батерију, одело за хемијску заштиту и уже, као и да кренете са групом пријатеља. У време пљускова, често настају поплаве и тада је изузетно опасно истраживати ове реке. Можете да настрадате ако вас понесе њихова моћна струја.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: