Шта се ради у подземљу Москве

Испод московског асфалта, неколико десетина метара под земљом, крије се прави подземни град сачињен од тунела, бункера, складишта и катакомби. Многе од ових подземних просторија се до данас чувају у строгој тајности. Russia Beyond својим читаоцима представља неколико места у подземљу Москве која су отворена за посетиоце.

Бункер-42


Извор: Press Photo.

Налази се у близини станице метроа Таганска, а изграђен је 1950-их, у јеку Хладног рата. Улаз у бункер је заштићен бетонском плочом дебљине 6 метара скривеном иза лажне куће из 19. века. Ово подземно склониште налази се на дубини од 65 метара, на истом нивоу као кружна линија московског метроа, и високо је као зграда од 17 спратова.

Подземни комплекс се простире на више од 7000 квадратних метара и састоји се од 4 система тунела. Објекат је грађен као склониште за команду далекометне авијације и поседовао је инфраструктуру и опрему за задовољавање основних животних потреба, тако да је могао да служи као командни центар у случају нуклеарног напада на Москву. Температура ваздуха у бункеру је 16 степени.

У Бункеру-42 је 2006. отворен Музеј Хладног рата. Музеј је интерактиван: посетиоци могу да пробају совјетску униформу и додирну оружје из тог времена, да у шлемовима и заштитним оделима прошетају некада тајним тунелима, да се опробају у улози везисте, или да лансирају нуклеарне бојеве главе притиском на чувено „црвено дугме“.

Стаљинов бункер


Извор: elpida.ru.

Такозвани бункер Јосифа Стаљина“ налази се недалеко од станице метроа Измајловска. Овај објекат је саграђен 1930-их. Планирано је да буде резервни командни центар Врховног команданта Совјетског Савеза. Тунел дуг 17 километара повезује бункер са Кремљом.

Стаљин је у овом бункеру боравио крајем новембра и почетком децембра 1941. Ту је донео одлуку да се Москва не сме напустити и да се по сваку цену мора бранити. Од 1996. Стаљинов бункер је претворен у музеј и могу да га обиђу сви који то желе. Овај подземни објекат је релативно мали. У њему се налазе само најнеопходније просторије: сала за седнице, радни кабинет, собе за одмор, кабинет генералштаба, просторије за обезбеђење и трпезарија.

Негљинка, московска река понорница


Извор: mosextreme.ru.

Негљинка је лева притока реке Москве. Дуга је 7 и по километара, а у летописима се први пут помиње када и Москва, 1147. Негљинка извире на површини, у рејону Марјина рошча, затим као понорница протиче испод центра града, па поново извире код Александровског парка и улива се у реку Москву кроз широк камени отвор на обали који се види са Великог каменог моста. Скоро целим својим током Негљинка протиче кроз узак камени тунел налик на цев. Почетком 19. века њен ток је каналисан колектором. Једна приватна компанија организује обиласке дела подземног тока Негљинке.

Међутим, дешава се да се договорени обиласци у последњем тренутку одлажу због кише, јер тада порасте ниво воде у реци. Река Негљинка важи за једно од најтајанственијих и најмистичнијих места у Москви: авантуристи и истраживачи московског подземља тврде да у овом тунелу често доживљавају привиђења. У камени тунел се улази кроз колектор који се налази у рејону станице метроа Сретенски булевар.

Сјановски каменоломи

Сјановски каменоломи се налазе у Подмосковљу, недалеко од села Старосјаново. Из ових каменолома потиче кречњак који је у прошлости коришћен за изградњу тврђава и храмова „белокамене Москве. Сјановски каменоломи су отворени у 17. веку.


Извор: mosextreme.ru.

У совјетском периоду камен из ових каменолома користио се за ојачавање писта за полетање, током Другог светског рата ту је била смештена војна болница, а после рата сеизмолошка станица.

Улази у Сјановске каменоломе су затворени 1974. У то време систем подземних пролаза био је дуг преко 90 километара. Група ентузијаста је 3. јула 1988. поново откопала и отворила један од улаза у Сјановске каменоломе, који је, захваљујући мештанима из околине и сталним посетиоцима, реновиран 2007.

Стални посетиоци Сјановских каменолома себе називају системшчики, по узору на некада јак совјетски хипи покрет. У овим подземним тунелима и пролазима развила се својеврсна субкултура са својим правилима, митовима и ритуалима. Тунели Сјановских каменолома налазе се на дубини од 25 до тридесет метара, а њихова висина варира између 0,4 и 3 и по метра. Температура у каменоломима се креће од 7 до 10°C. До улаза у Сјановске каменоломе можете стићи аутобусом бр. 439. Вожња од станице метроа Домодедовска до аутобуске станице Пошта“ траје око 35 минута.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“