Сцена из филма „Рат и мир" (1967).
РИА Новости1. Роман „Рат и мир” има 1300 страница класичног формата и један је од најобимнијих романа не само у европској књижевности 19. века, већ и у целокупној светској књижевности. У прва два издања роман је био подељен у шест томова, а касније у четири. Када је Толстој 1873. припремао треће издање романа, текст је поделио тако да „Рат и мир” буде објављен у четири тома. Роман је чинио половину тада издатих Толстојевих сабраних дела у осам томова.
2. Када је почео да пише „Рат и мир” Толстој није намеравао да рат против Наполеона буде једна од главних тема романа. Желео је да напише роман о старом декабристи коме је после тридесет година у прогонству допуштено да се врати из Сибира. Декабристи су били племићи који су 14. децембра 1825. покушали да изврше државни удар и свргну цара. Међутим, писац је убрзо схватио да неће моћи да објасни мотиве учешћа јунака романа у декабристичком устанку ако га најпре не прикаже као учесника рата против Наполеона. Осим тога, Толстој је био свестан да му тема о декабристима и њиховом покушају да изврше државни удар може створити проблеме са цензуром. Зато је «причу о декабристи» претворио у роман-епопеју.
3. Због могуће интервенције цензуре и на молбу супруге Софије Андрејевне Толстој је из коначног текста романа уклонио детаљне описе брачне ноћи главног јунака романа Пјера Безухова и његове прве жене Елен.
Софија Андрејевна је успела да убеди супруга да ће црквена цензура сигурно забранити такве одломке.
4. Са Елен Безуховом, којој је Толстој доделио улогу носиоца «мрачног сексуалног начела» повезан је и најскандалознији обрт у радњи романа. Елен, лепа и млада жена, напрасно умире управо 1812. Пјер Безухов остаје слободан и касније може да се ожени Наташом Ростовом. „Рат и мир” је обавезна лектира у руским школама. Ђаци га читају са 15 година и изненадну смрт Елен Безухове схватају као неопходан предуслов за даљи развој сижеа романа. Само они који поново прочитају роман као одрасли, по скривеним Толстојевим наговештајима, схватају да Елен умире од последица нестручно извршеног абортуса.
5. Кроз причу о породицама Ростов и Болконски Толстој доста верно описује своје претке који су припадали старим руским племићким породицама. Навешћемо само неколико примера: Николај Ростов има много сличности са пишчевим оцем Николајем Толстојем, јунаком Отаџбинског рата 1812. и потпуковником Павлоградског пука (који се под тим називом и помиње у роману), а Марја Болконска подсећа на Толстојеву мајку Марју Николајевну која је потицала из кнежевске породице Волконски.
Сличности се могу пронаћи и у опису свадбе поменутих јунака романа и пишчевих родитеља, а њихово имање „Гола брда” (рус: „Лысые горы”) подсећа на Толстојеву „Јасну Пољану”.
Након објављивања романа овакве аутобиографске детаље могли су да запазе само људи блиски породици Толстој. Википедија тада није постојала, а Толстој је тврдио да је главним јунацима романа дао презимена Болконски, Трубецкој и Курагин која подсећају на права презимена руских аристократских породица Волконски, Трубецкој и Куракин, јер је тако лакше могао да своје јунаке смести у историјски контекст и омогући њихов контакт са реалним историјским личностима које се појављују у роману, од генерал-губернатора Москве Фјодора Ростопчина до Наполеона и императора Александра I.
6. Током рада на „Рату и миру” Толстојева супруга Софија Берс је целокупан текст романа преписала најмање осам пута, а поједине одломке преписивала је и по 26 пута. Толстој је „Рат и мир” писао пет година, од 1863. до 1969. Годину дана пре почетка рада на роману 34-годишњи Толстој се оженио 18-годишњом Софијом која је на себе преузела обавезе секретарице. За тих пет година родила је четворо од укупно тринаесторо деце.
7. Поједини делови „Рата и мира” написани су на француском језику. Један од водећих савремених француских слависта Жорж Нива (Georges Nivat), који одлично говори руски језик, потврђује да је Толстој писао на истанчаном, аристократском француском 19. века. Нива ипак примећује да је Толстојев француски ближи језику средине 19. века, када је „Рат и мир” написан, иако се радња романа догађа почетком века.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу