Руске фирме одбацују називе на страном језику

Lori/Legion Media
Ресторани и продавнице у Русији све чешће одбацују своје називе на енглеском језику и уместо њих бирају руске.

Донедавно су улице Москве и других великих градова у Русији биле претрпане називима фирми на страном језику. Сасвим обични ресторани, кафеи, хотели и продавнице носили су називе White Rabbit, Boston seafood&bar, Paris, Rendez-vouz, La Taverna...

Они други, чији назив је био разумљив Русима, трудили су се бар да га пишу латиницом, не би ли тако оставили утисак западног стила и сјаја. Међутим, у последње време та тенденција се мења. Све више ресторана и продавница сада прелази на ћирилицу и на чисто руске називе.

Иностранство у сновима

У Совјетском Савезу су људи живели „иза гвоздене завесе”, тј. сматрали су да је на Западу све првокласно и недостижно, а самим тим и пожељно. После рушења СССР-а у Русији је завладала „тржишна економија”, тј. постало је невероватно модерно да све има енглески, француски или бар италијански назив. Чај „Greenfield”, обућа «Chester», тексас одећа «Westland: American Spirit» или популарна марка ципела «Carlo Pazolini” – све то нема никакве везе са западним компанијама, али код потрошача се ствара утисак припадности Западу.

Суперелитно стамбено насеље „Белгравија” у центру Москве усађује у подсвест својим прилично имућним житељима да су купили стан у Лондону, а новоградња под називом „Авенија 77” треба да изгледа скоро као Менхетн.

Санкт Петербург по том питању не заостаје за Москвом. И тамо постоје елитне зграде „Марсељ”, „Александрија”, „Вена” („Беч”), „Венеција”, „Енглески булевар”, „Лондон Парк”...

Купујте руску робу

Сада се ситуација мења. Све чешће се одбацују страни називи, а уместо њих се фирмама и објектима дају руска имена. Многи су коначно схватили да назив „Лондон” нема никакво чаробно дејство. Осим тога, у последње време се све више размишља о сопственом идентитету. Одређену улогу је одиграло и нагло захлађење односа између Русије и Запада. Онај ко је себе раније називао Moscow Cheesecake сада се зове „Мастерская пирога”. У моди су и називи из доба Царске Русије, на пример „Сыроварня”, „Теремок”, „ЛавкаЛавка”.

„Ми радимо у Русији. Досадила нам је тема са америчким називима”, каже Руслан Михајлов, суоснивач пекаре „Мастерская пирога” „Наравно, није тешко имитирати ’много јак’ бренд помоћу енглеског назива”, додаје он. „Тако су радиле многе руске компаније које своју робу производе у Кини. Ми смо ипак одлучили да стварамо руски бренд”.

Творци руских брендова покушавају да улију потрошачима тежњу за куповином руске робе, али и да истакну предност квалитета и свежине домаћих производа у односу на оно што долази са Запада. У пекари „Мастерская пирога” кажу да увозни „чизкејк“, који московским ресторанима достављају америчке компаније, може да стоји у замрзивачу дуже од годину дана, а „Мастерская пирога” инсистира на свеже испеченим производима од природних и свежих намирница.

У истом правцу размишљају и људи који држе ресторан домаће хране „ЛавкаЛавка”. Они кажу да користе само еколошки чисте, природне и свеже намирнице домаће производње. „Ми лично познајемо сваког пољопривредника од кога набављамо намирнице и знамо све детаље о томе како се гаје пољопривредни производи које користимо у ресторану. Фундаментални принцип нашег пословања је транспарентност порекла намирница”, каже се у једној од „заповести” ове фирме.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: