Мистични симбол: Тајне српа и чекића

Срп и чекић на грбу СССР-а вероватно су најпознатији симбол совјетске моћи и целокупне историје ове земље, али и идеологије која је била чврсто повезана са совјетском државом.

Порекло совјетског грба је нејасно. Постоји неколико његових варијанти: срп и чекић, чекић и грабуље, чекић и виле, и чекић и плуг. Чекић је изабран јер се традиционално повезује са радницима европских земаља.

Друга алатка је срп. Осим што је симбол пољопривреде, он представља и чувени Лењинов слоган о јединству пролетера и сељака.

У априлу 1918. године прихваћена је верзија амблема коју је израдио московски уметник Јевгениј Камзолкин. У лето исте године симбол је коначно одобрен на Петом сверуском конгресу совјета.

Интересантан је податак да Камзолкин чак није ни био комуниста, већ дубоко религиозан човек из имућне породице. Он је више од 10 година био члан тајног уметничког друштва „Леонардо да Винчи“ и одлично је познавао значење бројних симбола.

Пре свега, срп и чекић су повезани са масонским симболом који чине чекић и длето – предмети који представљају јасно дефинисани циљ (длето) и одлучност да се он оствари (чекић). У европској религијској симболици чекић се доводи у везу са агресивном мушком снагом, пре свега физичком (чекић ковача Хефеста из грчке митологије), која често може да буде смртоносна.

Богови грома Сварог (код Словена) и Тор (код старонордијских народа) држали су чекић у руци. У Кини и Индији ова алатка је симбол тријумфа деструктивних сила зла.

Данас се тешко може докучити смисао Камзолкиновог нацрта. Да ли је само спроводио наредбу да се изради слика савеза сељака и радника, или је у овај симбол унео и свој став о деловању револуције, изабравши симболе смрти, рата и победе зла?

Руски филозоф Алексеј Лосев о овом грбу је рекао следеће: „То је симбол који подстиче масе и није само симбол, већ конструктивно-технички принцип људске делатности и воље […]. Овде видимо симбол јединства радника и сељака, симбол совјетске државе.“

Историчар и академик Јуриј Готје 1921. године у свом дневнику је записао: „У Москви већ данима влада нека тензија. Како ће се то завршити? Одговор ће бити у речима ,чекић, српʻ прочитаним уназад!“ То би заправо значило „са троном“ [спојене и уназад прочитане речи чекић (рус. молот) и срп (рус. серп) дају реч престолом, што дословно значи „троном“] – овако су Московљани алудирали на ауторитарне методе бољшевика.

У различитим религијама срп означава смрт. У хришћанству снопље и жетва представљају људске душе које ће „жетелац“, односно Господ, сакупити када дође крај света. Интересантан је податак да се током средњег века за представљање смрти није користила коса као данас, већ срп.

У пантеону паганских богова различитих индоевропских и словенских народа налазе се и богиња Мара или Морана која држи срп у левој руци, баш као и хиндуистичка богиња смрти Кали, Шивина сестра.

Интересантно је приметити да и орао на грбу револуционарне Аустрије такође држи срп у левој канџи, на истој страни где се ова алатка налази на совјетском грбу.

Бројна насеља, села и железничке станице на територији данашње Русије, Украјине, Белорусије и Казахстана носе назив „Срп и чекић“.

Једна од највећих металуршких фабрика у Москви, пре револуције у власништву француског трговца Жила Гужона, преименована је у завод „Срп и чекић“.

У СССР-у је постојала и посебна златна медаља „Срп и чекић“, коју је осмислио лични Стаљинов архитекта и дизајнер Мирон Мержанов. Њу су добијали носиоци звања Херој социјалистичког рада, као и они који су били одликовани Лењиновим орденом, тако да је сматрана медаљом највишег ранга у СССР-у. Добило ју је укупно 19.000 људи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.