Репортажа: Место где се рађају чувене матрјошке

Маша и Лена. Илустрација: Алина Јаблочкина.

Јуриј Викторович Дмитријев обликује играчке од липовог дрвета, а његова супруга Ана Григорјевна и ћерке Маша и Лена осликавају играчке, и свака то ради у свом непоновљивом стилу. Јуриј и Ана су се упознали у Сергијево-посадској фабрици играчака. Од тада они заједно праве играчке и од малих ногу су своје ћерке научили том занату.

„Када смо биле мале, мама и тата су осликавали матрјошке и у фабрици и код куће. Тако смо сестра и ја почеле тиме да се бавимо од малих ногу“, прича Маша.

Маша и Лена су још као мале осликавале матрјошке, а уједно су се и играле. Сада су одрасле и удате, али како саме кажу, и даље воле да се играју матрјошкама.

„Чини ми се да матрјошке не треба правити превише озбиљно. Због тога процес њиховог стварања ми доживљавамо као задовољство, као игру“, наставља Маша.

Маша и Лена се у слободно време баве осликавањем матрјошки, а стално су запослене у Сергијево-посадском музеју. Марија се бави луткама и у разним градовима даје јавне часове обуке. Лена је сарадник фонда „Тканине” – због тога су њене матрјошке веома често обучене у костиме са украсима копираним са старинских оригиналних тканина.

 

1/2

 

Серијска производња и ручни радови

Ана Григорјевна је главни уметник Сергијево-посадске фабрике играчака. Она у фабрици осмишљава моделе за прављење „серијских“ матрјошки. Читава серија се по одабраном моделу осликава воденим бојама у гваш техници са истим шарама.

Матрјошка као ручни рад пружа неограничени простор за стваралаштво. Сваки мајстор налази своје омиљене теме и ликове. Лена на својим матрјошкама увек слика животиње: козе, овце, кокошке, па чак и сове.

Омиљена Машина тема је породица. Она прави велике матрјошке у које стане цела породица, почев од баке па до најмлађих малишана. Најновији комплет који је осликала Маша састоји се од 30 матрјошки, а прва је висока 60 сантиметара.

„Има толико великих матрјошки да у њих може стати дете. Када сам била мала одлазила сам код тате на посао и тамо су ме дизајнери стављали у велику матрјошку и затварали. Било је много страшно“, смеје се Маша.

Најмању „сеоску лепотицу“ у породици Дмитријев направила је Лена. Њена матрјошка је висока само 4 милиметра.

Илустрација: Алина Јаблочкина

Скромна лепотица

Матрјошка је за породицу Дмитријев еталон лепоте и прави пример Рускиње. Маша и Лена овако карактеришу идеалну матрјошку: „Прве, најстарије матрјошке су заправо биле маске лица. Таква матрјошка је повучена у себе. Она је скромна и ћутљива. Ми покушавамо да испоштујемо тај принцип у својим радовима, да сачувамо лик кротке православне лепоте. Ми се веома трудимо јер ће можда неко по нашој матрјошки стећи мишљење о свим женама у Русији“.

Матрјошка не симболизује само руску лепотицу него и породицу.

„Све матрјошке у једном комплету су повезане“, каже Маша. „Ако уклонимо бар једног члана те ’породице’ и тако склопимо комплет, у њему ће бити једно празно место, а то значи да матрјошке унутра неће бити стабилне”.

Једноставност на првом месту

Поред руских матрјошки на полицама у кући породице Дмитријев налазе се и традиционалне јапанске дрвене лутке kokeshi. Сматра се да кокеши и матрјошке имају много заједничког, и због тога се мајстори из обеју земаља често интересују за радове својих колега.

Кокеши. Илустрација: Алина Јаблочкина

„Када сам први пут била у Јапану, тада је у јапанским новинама објављен мој чланак где сам писала о томе како волим лутке кокеши. Једна јапанка из Токија је то прочитала и рекла да жели да ми поклони колекцију. Тако смо добили ове дивне лутке“, прича Маша.

Она каже да јој се код лутака кокеши највише допада једноставност. Што је мање аутор дотицао кичицом дрво, играчка је утолико савршенија.

„А наши мајстори покушавају све време нешто да додају, да има што више детаља. Ми у нашој породици покушавамо да сачувамо традицију једноставних слика. Ми осликавамо матрјошку готово у једном даху.

Играчка која је постала симбол Русије

Росијскаја газета. Сва права задржана.