Једна од последица Октобарске револуције била је егзодус руске интелигенције у иностранство. У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца стигли су тако лекари, професори, инжењери и архитекте, приближно 42 хиљаде образованих стручњака. Георгиј Коваљевски, чувени руски архитекта, углед је стекао и у Србији. Између два светска рата он је руководио израдом генералног урбанистичког плана Београда. Међутим, генијални креативни узлети руског архитекте не красе само српску престоницу.
Крагујевац је имао ту срећу да доспе у орбиту неимарских прегнућа Георгија Павловича.
У центру града у улици Вука Караџића на репрезентативном простору историјског језгра налази се комплекс градске тржнице. Неколико великих павиљона отворено је целог дана. Сваког јутра брижне Крагујевчанке хитају на зелену пијацу по свеже намирнице са обавезним колицима за куповину. Суботом када је пазарни дан овде не може да се прође од гужве. Традиционални вашари одржавају се трипут годишње, у јуну, септембру и децембру.
Израда пројекта зграде Тржнице била је поверена техничком бироу „Соларевић” из Београда. Здање крагујевачке пијаце пројектовао је Георгиј Коваљевски. Камен темељац положен је и освештан септембра 1928. године, а целокупна градња окончана већ у новембру наредне године.
Жута зграда са белим пиластрима изграђена је у стилу еклектицизма карактеристичног за двадесете године прошлог века. Заправо реч је о базилици која је на две стране завршена са две полуротонде са полукуполама. Прозори су велики, правоугаони, а архитектонско решење омогућило је да унутрашњи простор током целог дана буде осветљен природном светлошћу, без икаквих вештачких додатака. Главна пијачна зграда прави је украс Милошевог венца, она представља вредно архитектонско наслеђе и никада није одступила од првобитне замисли, да буде трговинско средиште развојно перспективног центра Шумадије. Заиста радује чињеница да је зграда сачувана у изворном облику и да никада није мењала намену.
Друго крагујевачко ремек-дело Георгија Коваљевског налази се у улици Милоша Павловића. За његову градњу везана је једна дивна прича. Новац за Ватрогасни дом донирала је осамдесетогодишња Београђанка Јелена Радојковић. Пожарни дом у родном Крагујевцу решила је да „подигне имајући у виду високо хумане циљеве којима служе пожарници“ у њеној малој земљи и тако остане у лепој успомени. Градоначелнику је у државној хипотекарној банци оставила триста хиљада динара и завештање да се зграда што пре подигне. Рад на пројекту започео је Георгиј Коваљевски.
За рад на пројекту у сарадњи са српским колегама и потоњу градњу било му је потребно мање од годину дана. Ватрогасни дом свечано је отворен 1933. године. Зграда је пројектована у модернистичком стилу и нема никакве сличности са здањем тржнице. Сведена фасада, уздржани облици петоспратне осматрачке куле са терасом, без икаквих сувишних детаља. Монументално здање својим изгледом улива сигурност и поверење у службу ватрогасаца. Статус културног споменика додељен јој је 2001. Године. Крагујевачко добровољно ватрогасно друштво и данас је смештено у њеним просторијама, спремно да се упути у гашење ватре муњевитом брзином.
Две прекрасне иако потпуно различите грађевине руског архитекте нису само улепшале Крагујевац, већ и до дан-данас предано служе добробити његових житеља.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
