Открива тајну руске душе: 7 разлога да поново читате Чехова

Антон Чехов

В. Чеховскиј

1. Знао је шта покреће људе

Антон Чехов је рођен 1860. године у граду Таганрог на југу Русије. Кућа у којој је живео данас је музеј. Кад му је било 19 година, уписао је студије медицине на Московском државном универзитету. Још као студент Чехов је почео да ради као лекар, а медицином се бавио до краја живота.   

С обзиром да је као лекар упознао најразличитије људе, његове кратке приче продиру у суштину људске душе и са суптилном иронијом приказују баналност и вулгарност друштва.

3 најбоље Чеховљеве приче, избор уредника:

• Душица: Олга је жена анђеоске природе коју сви у граду због њене кротке нарави зову „душечка” (душица). Она има дубоку потребу да воли и када се уда за директора позоришта постаје заинтересована и укључена у позоришни живот. После мужевљеве смрти удаје се за управника стоваришта дрва и почиње да ради са њим, па дрвна грађа постаје за њу најважнија ствар на свету. Убрзо губи свако интересовање за позориште. Када јој муж умре... схватили сте поенту. Она је срећна само када брине о некоме и када се апсолутно посвети, тако да сама нестане. Овакве жене у Русији и данас зову „душечка”.

• Човек у футроли:  Био један човек који се „могао запазити по томе што је увек, чак и по врло лепом времену, излазио у каљачама и са кишобраном и неизоставно у топлом ватираном капуту. И кишобран му је био у футроли, и часовник у футроли од сиве јеленске коже, па кад је вадио перорез да би зашиљио писаљку – и нож му је био у футроли; и лице му је, чинило се, такође било у футроли, јер га је он све време крио подигнутим оковратником (...) Једном речју, код тога човека опажала се стална и несавладива тежња да се окружи омотачем, да створи себи, такорећи, футролу, која би га одвојила, која би га заштитила од спољних утицаја.” Радио је све по правилу и плашио се свега што је мимо норме. Најзад, када је умро и био положен у ковчег, на лицу му је био израз среће „као да се радовао што су га, најзад, положили у футролу из које више никад неће изаћи.” 

• Дама са псетанцетом: Ово је прича о двоје људи који су несрећни у браку и који се случајно срећу у одмаралишту у Јалти на Криму. Заљубљују се и почињу љубавну аферу. Поново се осећају надахнуто и живо. Али затим почињу да пате више него раније, када схвате да запостављају своје породице. Тако љубавници наставе да се састају, уживајући у љубави, све док једног дана коначно не схвате да више нису млади и да и даље пате због недозвољене љубави.

2. Одличан смисао за хумор и осећај мере

Чеховљев интелигентан хумор је оно што Руси обично зову „смех кроз сузе”, кад можеш да се смејеш читајући о туђим манама и грешкама, али онда схватиш да вероватно правиш исте такве грешке и да си заправо исти као сви остали људи.  

Једна од Чеховљевих најупадљивијих особина, по којој се издваја од других руских писаца, је да он не моралише. Читалац сам може да закључи, тако да смисао приче зависи од тога ко је чита.

Постоји једна одлична кратка прича, „Камелеон”, о томе како је човек груб према псу све док не схвати да је то генералов пас. Одједном он почиње да брине о њему. Његово понашање се мења зависно од тога коме мисли да пас припада.

Прва издања Чеховљевих дела

Владимир Вдовин/Sputnik

3. Открива тајну руске душе

Већ смо споменули кратку причу „Душица”, која осветљава душу руске жене са њеним снажним мајчинским инстинктом. Лаву Толстоју се, узгред буди речено, није допало што Чехов женски лик у овој причи представља са подсмехом. Толстоја је дирнула искрена и невина природа ове жене и њена способност да воли.

Чеховљеви ликови су такозвани „мали људи”, који су комични са својим обичним особинама. Аутор не поставља питање смисла људске егзистенције, он само приказује обичне људе са њиховим свакодневним проблемима.  

4. Због писања је ризиковао своје здравље

Већ болестан од туберкулозе, Чехов је кренуо на дуго путовање преко Сибира до острва Сахалин. У то доба оно је било познато само као далеки крај Русије и кажњеничка колонија, место горе и даље од Сибира. Али Чехов је храбро отишао тамо да сазна како људи тамо живе. Направио је чак и неку врсту пописа становништва и написао књигу у којој описује живот становника острва о којем је мало ко у спољашњем свету нешто знао.

5. Његове драме су инспирисале Станиславског да створи свој систем глуме

„Три сестре”, „Вишњик”, „Ујка Вања” и „Галеб”: ова дела не треба посебно представљати. Све четири драме су премијерно изведене у Новом московском уметничком позоришту које данас носи Чеховљево име. Све главне женске улоге играла је Олга Книпер, млада глумица којом се Чехов оженио.  

Чехов чита "Галеба" глумцима Московског уметничког позоришта; међу њима су Константин Станиславски, Олга Книпер, Всеволод Мејерхолд и Владимир Немирович-Данченко

Global Look Press

Чехов је на пољу драме извео  револуцију, уводећи паузе и дуге дијалоге, обичне свакодневне разговоре и жртвујући акцију која је раније била толико важна у позоришту. Легендарни позоришни редитељи Константин Станиславски и Владимир Немирович-Данченко били су његови истомишљеници и позориште су учинили мање патетичним, приближили га обичним људима и лишили статуса високе уметности.

6. „Сажетост је сестра талента”

Ово је један од Чеховљевих најпознатијих цитата. Чехов је, иначе, аутор бројних  фраза које су у руски језик ушле као афоризми. Ако не знате шта бисте паметно објавили на Фејсбуку, изаберите неки цитат од Чехова!

Сажетост је једна од Чеховљевих предности, ако га поредимо са његовим опширним савременицима (као што је поменути Лав Толстој). Већина његових прича су заиста кратке, неке се могу прочитати за пет минута, а често нуде неограничен материјал за размишљање.

Филм „Три сестре”

Г. Макаричев/Global Look Press

7. Захваљујући његовим књигама многи су Руси заволели књижевност

Међу Чеховљевим кратким причама су и оне које свако дете у Русији научи још у основној школи; на пример, „Каштанка”, прича о псу који се изгубио и нашао у кући једног кловна. Кловну се допао пас, за којег се испостави да паметан. Они почињу заједно да наступају у циркусу, али за време једне представе Каштанка угледа свог бившег газду и сва радосна одлази код њега.

Затим, ту је тужна прича „Вањка” о малом дечаку који ради као шегрт код обућара. На Бадње вече му недостаје кућа и он пише писмо које адресира „деди на селу”. Ова фраза је такође постала афоризам са значењем да се нешто шаље никуда. 

Ако вас занима књижевност, прочитајте нашу топ-листу великана класичне руске књижевности. Уз помоћ необичног квиза можете да сазнате који руски писац вам је најближи по духу. Такође препоручујемо веома занимљиву причу о томе како су се свађали велики руски писци: сазнајте, на пример, зашто је Достојевски презирао Тургењева! 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!