Десет књижевних ремек-дела на којима одрастају Руси

„Рат и мир“, сусрет Андреја и Наташе

„Рат и мир“, сусрет Андреја и Наташе

L. Pasternak
Захваљујући школском програму који обухвата ремек-дела Пушкина, Гогоља, Толстоја, Солжењицина и других писаца, Руси из свих сегмента друштва припадају истом културном миљеу и имају заједничко интелектуално полазиште. То је важан фактор у неговању националног идентитета и социјалне кохезије.

За Русе класична књижевност није само начин да се боље овлада језиком или да се прекрати време. Нека класична дела која се изучавају у школама имају важну улогу у формирању националног културног идентитета и Руси се често окрећу њима када желе да схвате неку ситуацију из живота или да опишу неку особу, када говоре о љубави или мржњи, али и ради ефектних фраза или за збијање шале. Russia Beyond је изабрала најважнија књижевна дела која ће вам, ако их прочитате, приближити руски менталитет.

1. „Малолетник” Дениса Фонвизина

Цитати из комедије „Малолетник”, најуспешнијег сатиричног дела писца из 18. века Дениса Фонвизина, брзо су постали основа за бројне фразеологизме и изреке у руском језику и књижевности. Главни јунак ове драме, Митрофанушка, је себичан и необразован аристократа и главна мета Фонвизиновог хумора. Убрзо након што је 1783. године „Малолетник” постављен на московској позоришној сцени комедија је одмах постала хит. Али, Јекатерина Велика је Фонвизину забранила да настави да објављује књижевна дела, што је била цена коју је морао да плати за свој бритки сатиричан приказ живота у Русији.

2. „Невоље због памети” Александра Грибоједова

Дипломата и позоришни писац Александар Грибоједов ушао је у историју руске књижевности само као аутор једног комада: „Невоље због памети”. Монолози главног јунака овог ремек-дела, Чацког, у школи се често уче напамет. Овај комад из 19. века приказује конфликт са којим се суочава образована особа која није у стању да се додворава лицемерном друштву. Завршено 1824. године, ово дело је због државне цензуре објављено тек 1833. Аутор, међутим, није доживео његово објављивање. Као амбасадор у Персији, Грибоједов је убијен 1829. године, кад му је било само 34 године, у побуни у Техерану.

3. „Евгеније Оњегин” Александра Пушкина

Сигурно најсјајнија звезда руске поезије, Александар Пушкин је био пионир у жанру романа у стиху, који најбоље представља његово генијално дело „Евгеније Оњегин”. Ово је прича о несрећној љубави између Оњегина, хедонисте кога муче досада и умор од живота, и скромне ћерке сеоског властелина Татјане. Она се заљубљује у њега, али он њену љубав најпре не схвата озбиљно. Пушкин је пуно простора у роману посветио опису руске културе, историје и обичаја. Ова књига се с правом често назива енциклопедијом руског живота 19. века и до данас је омиљена међу Русима. Најпознатији делови романа су Татјанино писмо Оњегину, описи Москве, речи посвећене природним лепотама Русије, као и пишчеви духовити и аутоиронични пасажи.  

4. „Херој нашег доба” Михаила Љермонтова

Ово је прича Григорија Печорина, руског официра који служи на Кавказу. Овај бонвиван, кога је створио руски песник и писац Михаил Љермонтов, припада галерији „сувишних људи” у руској књижевности 19. века, који се настављају на лик Пушкиновог Јевгенија Оњегина. Високо образован руски аристократа Печорин је циничан и меланхоличан нихилиста. Он не види смисао живота и игра се са смрћу, док у другима види заморчиће за своје сурове експерименте и средство за хедонистичко уживање. Љермонтовљевом јунаку касније су се придружили бројни други ликови из руске књижевности 19. века. Љермонтов се, заједно са Пушкином, сматра за једног од највећих руских песника.

5. „Мртве душе” Николаја Гогоља

„Мртве душе” Николаја Гогоља је један од најснажнијих романа руске књижевности 19. века. Овај велики руски писац је, међутим, спалио наставак романа и убрзо умро у душевном растројству. Постоји легенда да је Гогољ идеју за роман добио од Александра Пушкина. Главни јунак „Мртвих душа” Павел Чичиков путује по земљи и купује кметове који постоје само на папиру како би извео финансијску превару представљајући мртве кметове као живе. Затим планира да на основу тога узме кредит од банке и побегне с новцем. Чичиковљева путовања приказују реалност живота у руској провинцији 19. века и типове људи који ту живе.

6. „Злочин и казна“ Фјодора Достојевског 

Са преко 25 екранизација по читавом свету „Злочин и казна“ је вероватно најпознатије дело Фјодора Достојевског. Главни лик покушава да реши моралну дилему. Родион Раскољников тражи одговор на питање да ли је он једно „ништавно створење“ и да ли има право да убије. Он се пореди са Наполеоном и мисли да добре намере могу оправдати злочин. Убија стару зеленашицу, а затим се предаје властима, јер му савест не да други избор. Данас у Санкт Петербургу постоје многа места за туристе посвећена животу овог књижевног јунака.

7. „Рат и мир“ Лава Толстоја

Вероватно ни многи Руси нису били у стању да прочитају сва четири тома „Рата и мира“. Па ипак, сви се једном врате овом бесмртном делу. Неки дају предност страницама о љубави, неки биткама у рату против Наполеона (1805 – 1812). Без сумње, „Рат и мир“ је један од најважнијих романа у руској и светској књижености. У Совјетском Савезу ово је била најштампанија књига са преко 360 милиона примерака у 312 едиција.

8. Кратке приче Антона Чехова

Руси почињу да читају кратке приче Чехова још у нижим разредима основне школе. Пуне хумора, ироније, сатире, Чеховљеве приче су увек волели Руси свих узраста. Неке од најпознатијих прича су „Јонич“, „Дебели и мршави“, „Мала трилогија“. Чеховљеве драме „Галеб“, „Ујка Вања“, „Три сестре“, „Вишњик“ читају се нешто касније, у средњој школи, у студентским годинама.

9. „Тихи Дон“ Михаила Шолохова

За ову књигу Михаил Шолохов је добио Нобелову награду за књижевност 1965. Неки кажу да је немогуће да је 22-годишњи писац био у стању да напише тако вредно дело. Његови први рукописи су изгубљени, што је помало чудно, ако се узме у обзир значај књиге. Неки стручњаци кажу да је прави аутор романа Фјодор Крјуков, официр Беле армије. Непобитна истина је ипак да је ова књига о судбини човека у годинама револуције, о животу донских козака један од најзначајних романа руске књижевности 20. века.  

10. „Један дан Ивана Денисовича“ Александра Солжењицина 

Дело још једног добитника Нобелове награде (1970) је дуго било под забраном у руским школама. Приче и романи овог аутора су почели да се појављују у школама за време Перестројке, крајем 80-их, и постали доказ Стаљинових репресија у СССР-у. „Један дан Ивана Денисовича“ је  први пут објављен 1962. То је прича о робијашима Гулага 50-их година, прва књига која отворено описије један Стаљинов логор.

Топ-листа реалиста и песника: 33 великана класичне руске књижевности

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: