Где они згазе, ту трава не расте: Јунаци руског народног епоса

Сцена из филма „Легенда о Коловрату“ (2017).

Сцена из филма „Легенда о Коловрату“ (2017).

Kinopoisk
Јунаци старих руских прича и песама (рус. „богатыри“) нису били ништа мање храбри и снажни од свога српског „колеге“ Краљевића Марка.

Свјатогор

Свјатогор.

Свјатогор је један од најстаријих јунака руског и словенског епоса – он потиче још из предхришћанског периода.

Када је ходао земља се тресла, шуме су се размицале, а вода у рекама се повлачила.

Свајтогор је био див, спавао је у кревету дугачком 26 и широком 15 метара. Био је чак и ожењен предивном женом обичног раста коју је носио у кристалном сандуку на рамену.

Свјатогор се често хвалио својом огромном снагом и говорио да може спустити небо на земљу. Једном је покушао да подигне торбу познату као „терет целога света“ али није успео – укопао се у земљу до колена и умро.

На крају је Свјатогор препуштен забораву као симбол древне првобитне снаге.

Волга Свјатославич

Волга Свјатославич.

Волга Свјатославич је био син змаја и руске кнегиње. Умео је да разговара са животињама, птицама и рибама. Био је вукодлак и чаробњак.

У бајкама се говори о његовом војном походу на Индију. Волга се претвара у сокола како би обезбедио храну за своју војску. Претвара се у велику ласицу и оштећује непријатељске лукове, а затим се претвара у вука и коље непријатељске коње.

Приликом напада на неприступачне зидине претворио је своје војнике у мраве, а када су ушли у тврђаву вратио их је у људско обличје. На крају се оженио женом убијеног непријатељског краља.

Иља Муромец

Иља Муромец.

Иља Муромец је један од најпознатијих руских јунака. Био је одличан ратник.

Прве 33 године живота Иља није могао да покреће руке и ноге, али су га исцелили волхви – служитељи словенског паганског култа, и послали га да служи кијевском кнезу Владимиру.

Као заштитиник руских земаља учинио је мноштво подвига и уништио много моћних непријатеља.

Одрубио је главу Соловеју Разбојнику („Славују-разбојнику“) који је звиждуком убијао људе и рушио куће.

Иља Муромец је убио огромно чудовиште познато као Идолишче. Оно је било симбол свих нехришћанских тамних паганских сила које су претиле Кијевској Русији.

Победио је и татарског цара Калину и сву његову војску која је покушала да заузме Кијев. Калина је у очајању побегао обећавши да се више никада неће вратити у руску земљу. Појединци у карактеру цара Калине виде монголског војсковођу Мамаја, чију војску су Руси победили у Куликовској бици (1380). Том победом је отпочео процес ослобађања руских земаља од монголске власти.

Добриња Никитич

Добриња Никитич.

Добриња Никитич је такође познати јунак руских народних бајки. Он је био храбар војник, али и прави дипломата. Говорио је 12 језика, а умео је да разговара и са птицама.

Један од његових највећих подвига је победа над троглавим Змајем Гориничем, који је терорисао Кијев и отео младу принцезу. У тој бајци се јасно види траг приче о светом Георгију и аждаји.

Јевпатиј Коловрат

Јевпатиј Коловрат.

Легенда о Јевпатију Коловрату води порекло из периода монголско-татарске најезде на руске кнежевине. Рјазањ је био први руски град на удару народа са истока. Монголи су га потпуно уништили 1237. године.

Рјазањски бољар Јевпатиј Коловрат је био ван града када се догодила ова трагедија. По повратку је затекао свој град у пепелу, а затим је јурио за освајачима са својим малим одредом и преживелим грађанима Рјазања (преживело је укупно 1.700 људи).

Коловрат је уништио истурене одреде монголске армије. Његови ратници су побили многе Монголе и нанели велику штету непријатељској војсци. Јевпатиј је убио најбоље монголске ратнике који су послати против њега, да би затим и сам погинуо у боју.

Према легенди, монголски војсковођа Кан Батиј био је одушевљен храброшћу Јевпатија Коловрата. Наредио је да се Коловратово тело преда преживелим руским ратницима и да се они пусте на слободу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“