Где је Русија – у Европи или у Азији? Или између њих?

У Русији има доста обележја којима је означена граница између Европе и Азије. Међу њима има педесетак таквих обележја која могу да збуне неупућеног туристу. На пример, чувени обелиск „Европа – Азија“ у Оренбургу (1.400 км источно од Москве) подигнут је на основу става да је река Урал (која протиче кроз Оренбург) граница европског и азијског континента. Данас се сматра да је такав став погрешан.

Данас се у науци најчешће сматра да су у Русији источни обронци Уралских планина граница између Европе и Азије. У сваком случају, лако је одредити однос између европске и азијске територије Русије: 23% је у Европи, а 77% у Азији. Далеко теже је одредити да ли сама Русија себе третира као европску или као азијску државу.

Доминација Европе

Русија је највећа земља на свету, а већина њене територије се налази преко Урала, тј. у Азији, али је већина становника концетрисана у Европи. Око 75% грађана Русије живи у европском делу земље (Русија је истовремено и највећа земља у Европи), док су огромне територије Сибира и руског Далеког истока још увек слабо насељене због оштре климе.

Како је рекао Владимир Колосов, председник Међународне географске уније, „густина становника у Русији тамо [у азијском делу] износи 2 човека на један квадратни километар“. Два највећа града (Москва и Санкт Петербург) такође су у Европи, као и све институције федералне власти. Због тога многи тврде да је европски део важнији. Са друге стране, у Азији је концентрисана већина природних богатстава, тако да ни тај део не треба потценити.

Запад или Исток?

Најважније питање које се тиче идентитета Русије у односу на спољни свет може се овако формулисати: „Да ли је Русија европска земља“? Око овог питања су се водиле озбиљне дебате у 19. веку када су у редовима руске интелигенције биле најутицајније две групе – словенофили и западњаци.

Словенофили су тада сматрали да Русија треба да се ослања на своје јединствено наслеђе (традицију, православље и сеоски живот), док су западњаци подржавали идеју модернизације и индивидуализма у европском стилу. После привремене паузе, после које је дошло услед Револуције 1917. године када су на власт дошли радикално настројени социјалисти, спор између западњака и њихових противника још увек траје. Који су кључни аргументи у том спору?

„Да, ми смо Азијати“

Они који се противе тврдњи да Русија припада западном свету обично наглашавају да су Руси у току читаве своје историје живели „на раскршћу“ цивилизација и зато су примили културне вредности и из Европе, и из Азије.

Како је истакао руски историчар Лав Гумиљов, један од најугледнијих представника евроазијске теорије (оних који третирају Русију као Евроазију, као западно-источну земљу), „Русија је самобитна земља у којој су сједињени елементи Запада и Истока“.

Историја односа Русије са европским земљама и Западом у целини, пуна је противречности и перипетија, што додатно подстиче многе патриотски настројене мислиоце да кажу: „Ми нисмо Европљани, јер Европа нас никада неће прихватити“. Александар Блок, познати руски песник с почетка 20. века, написао је 1918. године стихове пуне револта посвећене Европљанима који не прихватају Русију као део Европе. Песма носи назив „Скити“: „Да, ми смо Скити, ми смо Азијати, са косим и похлепним очима! Пробајте, сукобите се с нама!“

Неодвојиви део Запада

Са друге стране, у истој поеми Блок позива европске суседе да се сједине са Русима: „Другови! Ми ћемо бити браћа!“ То је пример става по коме културне везе између Русије и Европе имају већу тежину од несугласица и политичких неспоразума. Такво гледиште има много присталица још од почетка 18. века, када је Петар Велики (владао од 1682. до 1725.) донео у Русију европске вредности, навике, па чак и начин одевања.

На пример, Александар Баунов, познати руски новинар и политиколог, написао је у свом чланку 2014. године да и западњаци и људи наклоњени Истоку сматрају да је Русија ближа Западу, бар када је реч о култури. „Ми се разликујемо од сваке западне земље, али не много више него што се међусобно разликују Финска и Португалија, Мађарска и Ирска, Кипар и Пољска“, написао је Баунов.

Овај текст је део серије „Зашто Русија...”, у којој Russia Beyond одговара на најпопуларнија питања везана за Русију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!