Где је Русија – у Европи или у Азији? Или између њих?

Чак и на грбу Русије одражена је њена двојака природа: једна орлова глава је окренута према Европи, а друга према Азији.

Чак и на грбу Русије одражена је њена двојака природа: једна орлова глава је окренута према Европи, а друга према Азији.

Наталија Носова
Ово је доста незгодно питање јер Русија није само највећа земља на свету, него и највећа европска земља, а 77% њене територије налази се у Азији. Већина становника Русије, међутим, живи у европском делу. Руси и сами имају различита мишљења по том питању. Неки тврде да Русија има свој сопствени идентитет који није ни европски, ни азијски, него нешто између.

У Русији има доста обележја којима је означена граница између Европе и Азије. Међу њима има педесетак таквих обележја која могу да збуне неупућеног туристу. На пример, чувени обелиск „Европа – Азија“ у Оренбургу (1.400 км источно од Москве) подигнут је на основу става да је река Урал (која протиче кроз Оренбург) граница европског и азијског континента. Данас се сматра да је такав став погрешан.

Данас се у науци најчешће сматра да су у Русији источни обронци Уралских планина граница између Европе и Азије. У сваком случају, лако је одредити однос између европске и азијске територије Русије: 23% је у Европи, а 77% у Азији. Далеко теже је одредити да ли сама Русија себе третира као европску или као азијску државу.

Доминација Европе

Русија је највећа земља на свету, а већина њене територије се налази преко Урала, тј. у Азији, али је већина становника концетрисана у Европи. Око 75% грађана Русије живи у европском делу земље (Русија је истовремено и највећа земља у Европи), док су огромне територије Сибира и руског Далеког истока још увек слабо насељене због оштре климе.

Како је рекао Владимир Колосов, председник Међународне географске уније, „густина становника у Русији тамо [у азијском делу] износи 2 човека на један квадратни километар“. Два највећа града (Москва и Санкт Петербург) такође су у Европи, као и све институције федералне власти. Због тога многи тврде да је европски део важнији. Са друге стране, у Азији је концентрисана већина природних богатстава, тако да ни тај део не треба потценити.

Запад или Исток?

Најважније питање које се тиче идентитета Русије у односу на спољни свет може се овако формулисати: „Да ли је Русија европска земља“? Око овог питања су се водиле озбиљне дебате у 19. веку када су у редовима руске интелигенције биле најутицајније две групе – словенофили и западњаци.

Словенофили су тада сматрали да Русија треба да се ослања на своје јединствено наслеђе (традицију, православље и сеоски живот), док су западњаци подржавали идеју модернизације и индивидуализма у европском стилу. После привремене паузе, после које је дошло услед Револуције 1917. године када су на власт дошли радикално настројени социјалисти, спор између западњака и њихових противника још увек траје. Који су кључни аргументи у том спору?

„Да, ми смо Азијати“

Они који се противе тврдњи да Русија припада западном свету обично наглашавају да су Руси у току читаве своје историје живели „на раскршћу“ цивилизација и зато су примили културне вредности и из Европе, и из Азије.

Како је истакао руски историчар Лав Гумиљов, један од најугледнијих представника евроазијске теорије (оних који третирају Русију као Евроазију, као западно-источну земљу), „Русија је самобитна земља у којој су сједињени елементи Запада и Истока“.

Историја односа Русије са европским земљама и Западом у целини, пуна је противречности и перипетија, што додатно подстиче многе патриотски настројене мислиоце да кажу: „Ми нисмо Европљани, јер Европа нас никада неће прихватити“. Александар Блок, познати руски песник с почетка 20. века, написао је 1918. године стихове пуне револта посвећене Европљанима који не прихватају Русију као део Европе. Песма носи назив „Скити“: „Да, ми смо Скити, ми смо Азијати, са косим и похлепним очима! Пробајте, сукобите се с нама!“

Неодвојиви део Запада

Са друге стране, у истој поеми Блок позива европске суседе да се сједине са Русима: „Другови! Ми ћемо бити браћа!“ То је пример става по коме културне везе између Русије и Европе имају већу тежину од несугласица и политичких неспоразума. Такво гледиште има много присталица још од почетка 18. века, када је Петар Велики (владао од 1682. до 1725.) донео у Русију европске вредности, навике, па чак и начин одевања.

На пример, Александар Баунов, познати руски новинар и политиколог, написао је у свом чланку 2014. године да и западњаци и људи наклоњени Истоку сматрају да је Русија ближа Западу, бар када је реч о култури. „Ми се разликујемо од сваке западне земље, али не много више него што се међусобно разликују Финска и Португалија, Мађарска и Ирска, Кипар и Пољска“, написао је Баунов.

Овај текст је део серије „Зашто Русија...”, у којој Russia Beyond одговара на најпопуларнија питања везана за Русију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: