Завршни рез: Филмови који су били забрањени у Русији

Филм „Смрт Стаљина“ Арманда Јанучија, који се у Русији нашао на црној листи, руски министар културе Владимир Медински је назвао „увредљивим исмејавањем целе совјетске прошлости“. То није једини филм чије су приказивање у Русији забраниле власти. Из различитих више-мање политичких разлога исту судбину су доживели и други филмови. Неке филмаџије су покушале да прикажу СССР као планину зла Мордор из „Господара прстенова“, а други да вређају врховног вођу Северне Кореје.

Борат (2006)

Комедија Ларија Чарлса са Сашом Бароном Коеном у улози ексцентричног казахстанског новинара није добила дозволу за дистрибуцију у Казахстану, који је с Русијом у пријатељским односима. Према речима бирократа, филм би за гледаоце појединих националности и религија могао бити увредљив. То, међутим, није спречило ТВ канал МТВ Русија да три године касније емитује ову комедију.

Клип (2012)

Српска тинејџерска драма Маје Милош, која је награђена на Међународном филмском фестивалу у Ротердаму, није добила дозволу за дистрибуцију у Русији. Разлог за то су, како су рекли у Министарству културе РФ, нецензурисане псовке, сцене са коришћењем дроге, алкохола и материјали експлицитног карактера са малолетним глумцима, што крши Закон о заштити деце од информација штетних за њихово здравље и развој. 

Наређење „заборавити“ (2014)

Ово је вероватно једини руски филм чија је дистрибуција забрањена у земљи. То је прича о житељима села Хајбах који су погинули током депортације Чечена и Ингуша 1944. године. Остварење Хусеина Еркенова је приказано на Московском и другим међународним филмским фестивалима, али никада није добило дозволу за дистрибуцију у Русији. Министарство културе РФ је послало продуцентима писмо у којем оцењује овај филм као „историјску измишљотину“ и сматра да би његово приказивање могло подстаћи мржњу међу народима.

Најлуђи интервју (2014)

Ова сатирична комедија коју су режирали Сет Роген и Еван Голдберг је препуна немилосрдних шала о Северној Кореји, и постала је жртва политике не само у Русији, већ и у целом свету. У Америци је приказивање филма прво одложено, а затим је доспело у малобројне биоскопе. И у Русији је приказивање филма прво одложено на неодређено време. Амбасада Северне Кореје у Москви је изјавила да је тешко замислити да би „тако пријатељска и цивилизована држава као што је Русија могла да прикаже филм о атентату на вођу пријатељске и суверене државе“, па је на крају одлучено да се филм забрани.

Дете 44 (2015)

Не претерано успешни трилер шведског режисера Данијела Еспиносе је прича о совјетском инспектору који јури манијака. Али, пошто у СССР-у „није могло бити никаквих манијака“, власти заташкавају истрагу. Инспектор не одустаје и покушава да самостално нађе убицу деце.

Када су руски медији подигли галаму због забране филма, министар културе је објавио отворено писмо пуно критика на рачун трилера. По мишљењу министра, „Дете 44“ приказује Совјетски Савез као „Мордор који насељавају физички и морално оштећени нељуди“.

Љубав (2015)

Ова врло експлицитна еротска драма Гаспара Ноа премијерно је приказана на Филмском фестивалу у Кану, а своју је руску премијеру имала на Московском филмском фестивалу. Али филм није добио дозволу за приказивање тако да никада није дочекао ширу дистрибуцију. Министар културе Владимир Медински није могао да нађе речи којима би описао шта је доживео док је гледао филм. „Љубав“ је касније ипак приказана на неким руским филмским фестивалима јер по закону приказивање страних филмова на домаћим фестивалима је могуће без дозволе за дистрибуцију.

Сазнајте још: Како је Холивуд искористио открића чувеног совјетског редитеља

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“